Хиландарске келије, 10. део: Патерица

Свештена келија Преображења Господњег "Патерица"

Централна келија Хиландарске долине је свакако келија Патерица. Када продужимо стазом, поред келије Барбера, прва келија на коју наилазимо јесте Патерица. Тачније, између Барбера и Патерице постоје рушевине зографске келије Свих Светих. Келија Свих Светих је једина у Хиландарској долини која не припада Хиландару, вероватно је прешла у посед манастира Зограф (бугарски манастир) током бугарске управе Хиландаром.

На истој стази, следећа у низу, налази се келија Тригона.

Патерица

По предању, Свети Сава је по оснивању манастира Хиландара, прво купио келију Преображења Господњег, која је од времена Светога Саве познатија као Патерица. По том истом предању, из келије Патерица је градио и Посницу Светога Саве у Кареји у којој се и подвизавао и у њој саставио Карејски типик који је постао образац пустињачког живота код српских монаха. 

Ова келија, Патерица, је у то време имала статус малог манастира, (монидрио грч. μονύδριον), али је била у саставу Хиландара. У келији Преображења Господњег Свети Сава је оставио игумански штап Светог Саве Освећеног по којем је он и добио име, а по том игуманском штапу (патерици) се келија највероватније и зове Патерица. Овде је реч о оном птапу који је у манастиру Св. Саве Освећеног пао Св. Сави Српском пред ноге, када је он ушао у храм. 

Патерица (штап) Св. Саве

Келија Патерица има сугуби (двоструки) благослов двојице великих светитеља, светог Саве Освећеног и Светог Саве I архиепископа Српског.

Бригу о келији, последњу деценију је преузео матични манастир Хиландар.  Тада је и штап (патерица) Св. Саве Освећеног, пренета у манастир где се тренутно чува тик уз саму икону Тројеручицу. Тако су Тројеручица и патерица поново заједно после више векова.

Тренутно у келији обавља послушање монах Трифун Хиландарац.

Поред Патерице и Поснице (Типикарнице), Свети Сава је у Кареји подигао и келију Св. Јована Златоустог и Св. Јована Претече, а од Прота је добио келију Св. Николаја (Буразери).

штап је раније чуван у овој плишаној футроли, смештен у ормарићу унутар цркве келије Патерица

+Старац Трифун Грк, некадашњи старац ове келије

изглед келије крајем деведесетих ХХ века

изглед келије данас