Северозападно од Кареје, одмах иза Андрејевског скита, простире се долина попут оних са ренесансних пејзажа. Ако сте некад видели Констаблову Долину Дедам, замислите да су по њој уместо росе посуте хиландарске келије и имаћете уместо долине Стур хиландарску долину. Стазом изнад скита, са ваше леве стране, скривена у кестеновој шуми, стоји келија Светог Јована Крститеља. У њој се до недавно подвизавао старац Рафаил, кога су многи видели у емисији на студи Б када је рекао: „Има Срба на Светој Гори и ван Хиландара, али нас се нико не сети бар вегету да нам пошаље“. Следеће године старац није знао шта ће од вегете, делио је и келиотима, али и манастирима, јер су сви после одгледане емисије слали старцу само вегету. Срби! Испод његове келије, десно од стазе налази се келија Светог Николаја – Барбера. Изнад келије Светог Јована Крститеља је келија Рођења Пресвете Богородице – Маруда. Уском стазом, уз поток, идући од Маруде, скривена је келија Моливдоклисиа (оловна црква). Одмах поред келије старца Рафаила налазе се рушевине келије Св. Јована Богослова. Ако продужите од келије старца Рафаила право, наићи ћете на запустелу келију Три светитеља, Светог Василија, Св. Саве и Св. Теофила. Уколико сте наставили право, од келије Барбера, проћи ћете поред келије Свих Светих до келије Преображења – Патерица. Иза ње је келија Светог Димитрија – Тригонадон. У њој живи последњи светогорски мутавџија (онај који прерађује козју длаку). Изнад келије Тригонадон, идуће мало лево, налази се сва у рушевинама монументална грађевина келије Светог Јована Златоустог. И ту сте на раскрници која опет води ка некадашњој келији оца Рафаила.
Овај низ хиландарских келија, у зеленој долини столетних маслина и разгранатих кестена, назива се Хиландарска долина. У наредном периоду трудићемо се да објавимо по пар фотографија и основних информација о свакој од ових хиландарских келија.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.