Келија Светог Николаја, познатија под именом Барбера, налази се одмах испод келије Светог Јована Крститеља и рушевина келије Светог Јована Богослова. Ова келија је прва на стази која почиње одмах изнад Светоандрејевског скита, северозападно од центра Кареје.
Некада је била у власништву манастира Дохијара, али је касније Хиландар преузео заменивши је са Дохијаром за келију Свих Светих у самој Кареји. У почетку се ова келија звала Хухлион, да би касније променила име у данашње Барбера. И ова хиландарска карејска келија има свој посед (читлук) на јужној обали Свете Горе, у близини Јовањице.
У овој келији је сахрањен Митрополит кратовски Михаило (Бојичић).
Митрополит Михаило
Рођен је крајем шеснаестог или почетком седамнаестог века у српској земљи, граду Кратову. О свом пореклу је записао: "Родитељи и прародитељи моји су српске земље града Кратова кнежеви. Када су, господару, Божјом вољом завладали нашим градом нечастиви муслимани и Турци, онда овај отац Николај, видећи њихову нечастиву власт, остави кнезовање своје и ступи у свештенички чин, а мене богомољца твога, преда на чување од нечастивих Турака архиепископу српком Пајсију". Код Патријарха Пајсија је био у служби једанаест година, служио је као архиђакон и еклисијарх Пећке патријаршије. Пајсијев наследник, Патријарх Гаврило, хиротонисао је Михаила за митрополита 1648. године. Потписивао се као митрополит: коласијски и кратовски; штипски и радомирски; бањски, кратовски и штипски; коласијски, зовомаго Бања, радомирски, сириштнички, кратовски, палански, штипски, радовишки; коласијски и кратовски српскије земље.
Због проблема са Турцима Митрополит Михаило се 1649. године повлачи на Свету Гору, где остаје око две године. Са Свете Горе одлази у Русију где планира да остане за стално, међутим опет се враћа на Свету Гору 1654. Након три године путује и у Јерусалим, Египат, Цариград, Молдавију, Влашку и Пољску, да би 1660. из Русије поново отишао на Свету Гору. Остало је забележено да је био на вечери код руског цара.
На крају се настанио у хиландарској келији Светог Николаја, у којој се и упокојио 1669. године.
Новија историја келије
Ову келију сам први пут посетио пре тачно двадесет година, када су у њој живела двојица монаха грчке националности. Старац Келије монах Николај и његов послушник јеромонах Гаврило. Отац Николај је дошао на Свету Гору између два светска рата, а отац Гаврило иако доста млађи од свог старца, дошао је као дечачић. Старац је отшколовао младог Гаврила, који је завршио светогорску школу Атонијада, а потом и факултет у Солуну. Отац Гаврило је једно време обављао дужност ректора Атонијаде, по чину је архимандрит.
 |
| старац Николај (1911-2002) |
Старац Николај се упокојио 2002. године, од тада је старац келије отац Гаврило који се озбиљно бави пчеларством као извором прихода за своју келију, у којој живи сам. Поред пчеларства старац гаврило се бави и скупљањем лешника који продаје.
 |
| гроб старца Николаја |
Некадашње братство келије Барбера
 |
седе: монах Гаврило (1893-1974), монах Антоније (1885-1961), монах Николај (1911-2002)
стоје: монах Григорије (1920) и јеромонах Амвросије (1928-1995) |
 |
| са грчким војницима 1912-1913. |
 |
| са грчким војницима 1912-1913 |
 |
| монах Хрисант |
 |
| монах Хрисант |
 |
| искушеник |
 |
| искушеник |
 |
| монах Антоније |
 |
| монах Антоније у старијим годинама |
 |
| монах Антоније са чувеним старцем Тихоном |
 |
| монах Гаврил (1893-1974) |
 |
| монах Гаврил |
 |
| монах Гаврил у старијим годинама |
 |
| монах Николај, потоњи старац келије (1911-2002) |
 |
| старац Николај фотографисано 1951. |
 |
| јеромонах Амвросије (1928-1995) |
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.