Хиландарска келија светог Николаја, налази се покрај пута Кареја - Ивирон. Келија је постојала још у време Светога Саве, када је и постала саставни део хиландарског поседа. Животописац Светог Саве вели да се Светитељ по повратку из Свете земље искрцао на Калиагри (између Ивирона и Пантократора) те да га на путу ка карејској посници ухвати невреме те нађе себи скровиште у келији Светог Николаја. Будући да је ова келија припадала Проту Свете Горе, то Прот сазнавши да је Светитељ у њој нашао уточиште намисли да му је поклони. Тако и би, те ова келија до данас оста у поседу Хиландара.
У периоду процвата руског монаштва на Светој Гори, благословом Хиландара житељи ове древне келије били су Руси који су дошли из Бјелојезерског манастира (Бјелоозорски) што Грци никако нису могли изговорити те отуда та грчка кованица БУРАЗЕРИ, која дакле нема никаквог значења поготово не у смислу буразери=браћа. Погрешно је и приповедање појединих руских историчара, међу којима данас предњачи Сергеј Шумило, говорећи да је ова келија била власништво Руса, те и то да је била у рангу скита. Код Руса је општеприсутно несхватање светогорског устројства, тачније поистовећивање устројства Свете Горе са устројством монаштва РПЦ-а. Тако игумане светогорских манастира називају настојатељима уместо игуманима, а дикеје скита и старце келија игуманима. Треба рећи и то, да су Руси оснивањем "Братства руских атонских обитељи" самопроглашавали више рангове својим насеобинама, па су тако два скита (Андрејевски и Илински) прогласили манастирима, а ову келију Св. Николаја скитом. Ово наравно никада није прихваћено од светогорске заједнице, нити дозвољено од матичних манастира.
Након изумирања руског монаштва келије Буразери, благословом матичног манастира Хиландара, ову келију су населили Грци на челу са старцем Кирилом. Данас ова келија броји преко двадесет монаха и једна је од најпознатијих иконописачких радионица Свете Горе. Поред иконописа Буразери су познати и по појцима међу којима је најпознатији њихов протопсалт монах Нектарије који је дуго године био и професор појања у Атонијади. Буразери се баве и израдом тамјана и свећа. Иако је старац Кирило још увек жив, али због година и болести, старчество келије је препустио старцу Арсенију. Старац Арсеније, у свету архитекта, пројектовао је нови храм келије Буразери (фотографија изнад), а као иконописац остаће упамћен по чувеној икони Богородица Игуманија Свете Горе.
Без обзира на број монаха и на величину ове келије, она је у рангу келије у поседу Хиландара и то је непроменљиво Уставом Свете Горе. Буразерска келија у свом комплексу данас има пет цркава.
Келија некада:
Келија данас:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.