субота, 01. јун 2019.

Хиландарске келије, 7. део: Св. Јован Крститељ



Идући од Кареје ка Ватопеду, старим путем, одмах на почетку Хиландарске долине налази се келија Светог Јована Крститеља. Ову келију је основао сам Свети Сава. Попут многих хиландарских келија у Кареји и ова келија има свој комад земље на Јовањици. Такође, имала је и право на бесплатан смештај у Дафнију за све своје госте.
келија почетком ХХ века

Руски монаси су ову келију насељавали од 1882. када се помиње први руски старац келије Никанор (Кашин). Њега је 1890. наследио његов ученик Герасим (Попов), који је окупио велико монашко братство. Већ 8. новембра 1896. манастир Хиландар даје благослов да се овом братству придода и суседна келија Св. Јована Богослова. Старац Герасим је сву енергију уложио у обнову и изградњу новодобијене келије Светог Богослова, што је спасило келију Светог Претече од претераног утицаја руског градитељства на њене грађевине. Градећи нов братски корпус и келијску цркву у суседној келији, сачували су стару цркву келије Светог Јована Крститеља. Према записима из тог времена у келији Св. Крститеља чуване су Чудотворне иконе Св. Јована и Пресвете Богородице, као и део Часног Крста и честице разних моштију. У келији се налазила и икона Св. Јована Богослова из XIII. века, коју су највероватније касније пренели у суседну келију.
унутрашњост келијске цркве, крајем ХХ века
Келија Светог Јована Крститеља је 1913. година имала 10 свештенослижитеља и 80 монаха.

старац Рафаило
Када сам дошао на Свету Гору, крајем деведесетих година прошлог века, ово је била једина хиландарска келија у којој је живео Србин*. Био је то старац Рафаило, родом из Дрена код Лазаревца. Отац Рафаило је овековечен у емисији "Духовници".
о.Рафаило и старац Никанор (фото З.Пургер)

Након његовог упокојења, келија је неко време била напуштена, да би је затим населио филотејски монах Пахомије, пореклом Швајцарац. Његовом непажњом келија је пре две године изгорела. 

Због немарности претходног житеља, манастир је преузео старање о келији, којој најпре предстоји комплетна обнова.











После пожара:













_________ 
*Ни данас није много веће расположење хиландарске управе према постојању српских келиота.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.