На данашњи дан пре 16 година

На данашњи дан пре 16 година Света Гора је објавила свој званични став о случају манастира Есфигмен, његовом положају и понашању унутар светогорске заједнице.

Кареја, 28.1/10.2. 2003. г. 

Света Гора је место које по својој природи и назначењу треба да буде далеко од "сцене" светске јавности. Атон је место затварања у себе, место тиховања, трезвености и молитве, место где се људска душа директно сусреће са Богом. 

Међутим, у последње време Свештена општина Свете Горе је, нажалост, принуђена да са срдачном тугом посматра изазивање скандалозне сензације покренуте у средствима јавног информисања (и не само у њима) од стране људи који незаконито бораве у Свештеном манастиру Есфигмен. Ти људи на богохулни начин стављају на светску позорницу и суд тајни духовни живот, који су нам предали наши Оци. Свештена општина Свете Горе је дуго времена ћутала, не желећи да потхрањује говоркања и уклањајући се од тих метода борбе којима се користе самозвани зилоти. Уздржавали смо се од полемике још и ради тога да не бисмо разглашавали о тим недоличним поступцима, које на несрећу чине неки на Светој Гори, и да не бисмо унели саблазан у душе обичних људи. 

Ми се дању и ноћу молимо да Свеблаги Бог и Заштитница Свете Горе Пресвета Богородица објаве истину. Молимо Господа за то да Света Гора изађе из тренутног искушења још јача - како се то дешавало раније у многим критичним тренуцима њене историје. Мирне савести, дубоко верујемо да ће се то пре или касније и десити. Међутим, наша савест нам указује и на сврсисходност објављивања доле наведеног текста. Одлучили смо се на тај корак са великом обазривошћу и сматрамо га као изузетну меру. Наш циљ је да сваком иоле добронамерном човеку предочимо трезвену и одговорну информацију неопходну за спознање истине, а такође и ради супротстављања тој "војној кампањи" која сеје смућење и саблазни, и која се води против Свете Горе и њеног више од хиљаду година старог поретка. 

1. Свештени манастир Есфигмен 

Свештени манастир Есфигмен је један од двадесет царских, патријарашких и ставропигијалних манастира Свете Горе. Тај манастир има вишестолетну историју, која почиње од византијских времена и траје до данашњих дана. У манастиру се подвизавало неколико великих светитеља наше Цркве - права похвала за Свету Гору. Живот неких познатих црквених јавних људи је такође повезан са Есфигменом. Пре неколико десетина година Есфигмен је имао репутацију једног од најбољих, најстрожијих и најтрадиционалнијих општежитељних манастира Свете Горе. 

Потребно је приметити да сваки манастир Свете Горе, као место живота и подвига монаха, истовремено има права и обавезе, које су му дате управо због тога да нико и ништа не би ометало живот и подвижништво монаха из века у век. На тај начин, сваки светогорски манастир представља правни субјекат државног права, који има административну власт и користи се многобројним привилегијама и преимућствима, која проистичу из посебног статуса Свете Горе. Истовремено, сваки од двадесет светогорских манастира има одговарајућу духовну и административну одговорност. Данас, захваљујући делима људи који су заузели манастир Есфигмен, та света обитељ се први пут у својој историји налази у трагичној ситуацији. То јест, у суштини, есфигменска обитељ је не носећи одговорност и не обављајући духовне и административне функције једног од светогорских манастира, прешла на ниво келије. Манастир не функционише као правни орган и тиме је завршио своје постојање. Братство Манастира Есфигмен више не постоји. Манастирске зграде је заузела група људи који због своје сопствене кривице нису светогорски монаси. Те особе су криве ради незаконитог преузимања власти, па сходно томе и због многих других кажњивих нарушавања права. Почињући причу о томе како се то десило, желимо да скренемо пажњу читаоца на то да новонастала ситуација поред штете коју она наноси самом светом манастиру Есфигмен, представља веома велику опасност и за целу Свету Гору. 

2. Основни принципи постојања Свете Горе 

По општем убеђењу Светогораца, који су у сагласности са закључцима историјских и правних наука, Света Гора је за своје преживљавање и непролазно постојање у току већ дванаест векова у многоме дужна заступништву Пресвете Богородице, која је доделила Светој Гори посебни статус самоуправе. Тај статус је јединствен за цело Атонско полуострво, а не само за неки одређени број монашких обитељи. У томе и јесте разлика, изузетност и преимућство Свете Атонске Горе у поређењу са другим најдостојнијим монашким центрима као што су, например, Свештене Метеорске Горе или у давнини Олимп Витински. На тај начин, основни принцип нашег монашког центра је принцип црквеног и административног јединства свих светогорских манастира и њихово међусобно општење. 

Говорећи конкретно, црквено јединство и општење светогорских манастира се заснива на општем потчињавању непосредној јурисдикцији Васељенске Патријаршије, која строго надзире прецизно поштовање светогорских устава у духовним односима. На Светој Гори се не дозвољава помињање на Литургији имена било ког другог архијереја сем Васељенског Патријарха. Светогорски манастири су обавезни да имају пуно црквено општење међусобно и да узимају учешће у заједничким свечаним церемонијама и богослужбеним скуповима. 

Административно јединство и општење се заснива на обавезном заједничком учешћу манастира у заједничким органима власти ( Свештеној општини Свете Горе, Свештеној Епистасији итд.), а такође и у њиховој сагласности са прописима Статута Свете Горе (надаље С. С. Г.) о односима између Свештене општине Свете Горе и свештених манастира . Поред тога, сви светогорски манастири су дужни да усаглашавју своје делатности с тим одлукама и законима, које доносе компетентни органи Атонске самоуправе. На тај начин је Света Гора јединствена верска заједница. У тој заједници у правима њених сталних чланова саучествују и они који слободно улазе у њу, живе и делују у пуном општењу с другим члановима заједнице. Наравно, сваки човек има право на верску слободу, и као последицу тога право на прекидање општења са другим члановима заједнице. Али у том случају ће његов слободан излазак из заједнице бити искрен и частан поступак. Тако у случају Свете Горе грчки Устав и С.С.Г., желећи да сачувају њен свеопшти православни монашки карактер, забрањују да на њој бораве инославни или расколници. Узимајући у обзир све горе наведено, постаје јасно да на Светој Гори не постоји верска трпељивост или индивидуалне верске слободе у том смислу у којем оне постоје на осталој територији Грчке, али које безусловно чувају верску слободу Свете Горе као једиствене целине, то јест право Атона да буде јединствена верска заједница и њено право да исповеда своју веру на конкретан и јединствен начин за све чланове заједнице. 

Раскид црквеног и административног јединства Свете Горе је незамислив за њен статус, јер би он уништио њена правна начела и у крајњој мери би довео у опасност њено постојање. Проблем о коме се говори има најозбиљније правне, духовне, црквене и чак националне димензије. Јер ако неком атонском манастиру буде дата могућност да се одвоји од других манастира из разлога које он једнострано сматра уважавајућим, тако да и други манастири могу сагласивши се са уважавајућим разлозима (вере, савести, националности итд.) прекинути односе са осталим манастирима и мирно прећи у друге црквене или националне јурисдикције, то ће имати разорне последице за Свету Гору, за Цркву и за територијалну целовитост грчке државе. Из тог разлога грчки Устав и С.С.Г. безусловно забрањују сваку промену броја двадесет општежитељних манастира Свете Горе. 

3. Кратка историјска напомена 

Почетком седамдесетих година ХХ века на Светој Гори је дошло до узнемирености у вези са екуменским контактима Васељенске Патријаршије. Упоредо са другим протестима, многи манастири Свете Горе су привремено прекинули помињање имена тадашњег Васељенског Патријарха. И поред свега, ниједан од манастира који је прекинуо да помиње Патријарха није прекинуо црквено општење са другим манастирима Свете Горе, а такође ни са Православном Црквом у целини, и наравно није прешла у другу црквену јурисдикцију, што се безусловно забрањује на Светој Гори. Јединствени изузетак је, нажалост, тада постао Манастир Есфигмен, у који су у то време дошли људи из света, којима је стран светогорски начин мисшљења. Ти људи су наметнули своје погледе осталим житељима обитељи, што је довело до одсецања Есфигмена од целог светогорског организма. Тај поступак је био неумесан и недопустив за више од хиљаду година постојећег статуса Свете Горе. 

Тако је Есфигмен осим прекида помињања имена Васељенског Патријарха, прекинуо и црквено општење са свим осталим светогорским манастирима и са свим помесним православним црквама (то прекинуто општење није успостављено ни дан-данас). У то време Манастир Есфигмен је ступио у потпуно и искључиво црквено општење с једним од огранака тзв. "Истински православних хришћана". Треба приметити да различити огранци "Истински православних хришћана" немају чак ни међусобно црквено општење. Од тог времена до данашњег дана у Есфигмен се примају само они који се налазе у црквеном општењу искључиво са горе наведеним правцем, док се чланови других црквених јурисдикција протерују из манастира. Издвајање Есфигмена од црквеног општења је постало јавно 1972. године, када је представник манастира у Свештеној општини Свете Горе одбио да присуствује не само на заједничким богослужењима у светом храму Протата, већ и на краткој и скромној молитви коју заједно читају представници светогорских манастира пре почетка заседања Свештене општине. Пошто се Свештена општина Свете Горе више пута уверила у истинитост свега горе наведеног, он је као почетну меру привремено искључио представника Есфигмена из својих чланова, молећи манастир да се врати канонском поретку и очекујући тај повратак. Али до повратка није дошло, и отпадништво Есфигмена је добило завршну црту - не само у црквеним, већ и у административним односима. Без обзира на многобројне позиве Свештене општине Свете Горе, Есфигмен је престао да шаље свог представника (сем једног изузетног случаја 1972. године) или епистата, и није узимао учешће ни у једном заједничком делу Св. Општине, а њој такође није дозволио да остварује законска дејства у односу на себе као на светогорски манастир. Трудећи се да измени погибељни курс који је узео Есфигмен, Свештена општина Свете Горе је почевши од 1974. године донела неколико одлука о дејствима игумана и епитропа Есфигмена за област Свете Горе. Од тог времена су горе наведена лица лишена статуса светогорских монаха, међутим они су пренебрегавајући одлуке Свештене општине Свете Горе (они ту политику пренебрегавања без икаквих измена спроводе и дан-данас) наставили да управљају манастиром и његовом имовином. Од тада је управљање манастиром добило противзаконити "статус". Света Гора никада није признала ту противзакониту управу, односећи се према свим делима и одлукама незаконитог руководства манастира као према непостојећим. За све време противзаконите управе Есфигменом у њему су двапут - 1975. и 1999. године - одржани избори за "игумана", који наравно никада нису били признати од стране Свете Горе. Поред тога, сагласно С.С.Г. у одсуству законске управе примање нових монаха у манастир је било незаконито и неважеће, па као последица тога после упокојења старих, канонских чланова општежића, братство Манастира Есфигмен више не постоји. Постоји само група људи који незаконито заузимају манастирске зграде и који одају све знаке "посебног братства", чије постојање је недвосмислено забрањено по С.С.Г. (члан 183). Та група људи се марљиво бави "примамљивањем" других на своје мудровање, што је такође законом забрањено (члан 184). Из свега тога следи да горе неведене особе поседују све карактеристике расколника, што је још строжије забрањено грчким Уставом (члан 105) и С.С.Г. (члан 5). Истовремено с тим, горе поменуте особе не дозвољавају компетентним органима власти да спроведу контролу зграда, реликвија и манастирских светиња, самим тим одричући законску власт грчке државе и њене законе. Поред тога, они не дозвољавају Свештеној општини Свете Горе да изврши контролу манастирских светиња, такође нарушавајући одговарајуће законске поставке. Истовремено, особе о којима се говори, у одсуству одређених Статутом Свете Горе опуномоћених органа, користе се покретном и непокретном манастирском имовином, будући на тај начин криви у односу на власт и за нарушавање одговарајућих права. Без обзира што у току тридесет година Света Гора никада није признавала незаконита дејства горе поменутих лица, она је према њима показивала трпељивост, надајући се њиховом повратку у канонски светогорски чин. Света Гора никада није примењивала насиље према Есфигменцима - чак им је човекољубиво помагала као физичким лицима у њиховим потребама. Али као коначан резултат Светој Гори је за ту помоћ враћено незахвалношћу. Све те године како од стране Свете Горе, тако и од стране Васељенске Патријаршије чињени су многобројни покушаји зближавања са Есфигменом. Сви ти покушаји су остали без резултата. Штавише, све то време особе које су заузеле манастир Есфигмен су својим делатностима заступале један тајни циљ: да искористе снисходљив однос према себи од стране Светогораца да би добили признање и озакоњење свог противзаконитог положаја. Међутим, тај тајни циљ Есфигмена - да добије законски правни статус у вези са плаћањем економске помоћи једном годишње - био је очигледан свих тих година, а постао је посебно приметан од 1996. године, када им је исплаћена економска помоћ за све протекле године (до молбе за улазак у Државни правни савет 2002. године) . Негде од 1995. године Есфигмен појачава покушаје за озакоњивање свог положаја. Ти покусшаји су достигли врхунац 1999. године, када је Есфигменом почео да управља нови "игуман" Методије. Од тог времена је постало јасно да нема ни најмање наде за повратак Есфигмена у канонски светогорски чин. О својим захтевима за признање и узакоњење лица која заузимају Есфигмен већ отворено говоре, самим тим онемогућавајући било какве покушаје зближавања и дијалог са њима. Карактеристичан је последњи сусрет Комисије Свештене општине Свете Горе са представницима лица која заузимају Есфигмен. Сам горе поменути отац Методије се није одазвао на тај сусрет, гордо поручивши својим представницима да предају захтев у његово име, да га Свештена општина Свете Горе или Гувернер Свете Горе позову званичним писмом у коме би му се обратили као "архимандриту" или "игуману свештене есфигменске обитељи". То је била последња тачка у свим покушајима за проналажење међусобног разумевања са лицима која су заузела Есфигмен. Да би заштитио Свештени манастир Есфигмен и статус Свете Горе, Свештена општина Свете Горе је била принуђена да не допусти горе поменутој групи људи која је заузела манастир то на шта они немају законских права, пошто би супротна дејства могла бити процењена као њихово индиректно признање и узакоњење. Од тог времена горе поменута лица започињу организовану кампању у изопачењу истине, намерно говорећи о "суровим мерама", представљајући Свештену општину Свете Горе џелатом, а себе - муценицима. Поред тога, они подстичу на протесте и своје пријатеље и заштитнике, који с времена на време организују немире. 

4. Последње мере 

Уверивши се у дефинитивно одбијање горе поменутих особа за повратак на нормално стање ствари и у њихову потпуну оријентацију на захтеве за признавање њиховог противзаконитог "статуса", Света Гора је руководећи се љубављу према Богу и човеку, постала свесна да је њена историја и мисија призивају да са трепетом и великом боли пројави бригу како о себи - као Уделу Пресвете Богородице - тако особито и о Свештеном Есфигменском манастиру, који је део Атонског тела. Поред тога, Светогорци су постали свесни неопходности бриге о уразумљењу и душевном спасењу особа које се налазе у том светом манастиру, показавши им неистинитост пута којим иду. Дакле, Света Гора је била принуђена да прибегне својим законским правима и да опрезно и пажљиво приступи одговарајућим дејствима. Наша једина нада на решење проблема мирним и нормалним путем, без нежељене насилне примене закона, било је то што сви знају противзаконитост захтева горе поменутих особа, а такође и реалну озбиљност проблема у њеним религиозним и националним димензијама. 

На тај нацин, после свестраног изучавања проблема и доношења закључка од стране познатих грчких законодаваца, састављена је најобимнија консултациона напомена, с озбиљношћу и свесном одговорношћу су прихваћене одговарајуће одлуке ванредног двојног заседања Свештене општине Свете Горе (двојни сабор подразумева заједничку седницу и манастирских посланика и свих игумана, прим.прир.), и напослетку се запоцечо са одговарајућим правним процедурама за прихватање одлука које су предвиђене грчким Уставом и С.С.Г., с тим што су добијени правни резултати који дозвољавају заустављање свих незаконских захтева особа које заузимају Есфигмен у односу на Свету Гору. Затим, 2002. године је у Манастир Есфигмен послан представник судских органа са званичним позивима сваком од чланова "братства" да се јави у Свештену општину Свете Горе. На тај начин је особама које заузимају Есфигмен било омогућено да јавно изразе своје погледе и убеђења. Медјутим они - савршено неоправдано - нису искористили ту могућност, и затворивши манастирска врата одбили су да дођу у Општину на званични сусрет са представницима других атонских манастира. Они су уместо представника у Општину послали фотокопије својих незваничних одговора, потпуно неумесног садржаја. Међутим за то време су 24 човека напустила "братство". Истовремено су незаконити житељи Есфигмена организовали нову кампању лажи и дезинформација. Они су позив на јавно излагање својих погледа потпуно апсурдно представили као "гоњење за веру". На Свету Гору су полетеле стреле невиђене клевете и чак наговештаји могућности примене терористичких акција против светогорских манастира. 

Ти догађаји су незванично доказали да су се горе поменуте особе дефинитивно одвојиле од тела Свете Горе и да се нимало не кају због тога. На званичном нивоу се дефинитивно потврдило постојање тзв. "посебног братства" које се бави прозелитизмом и пропагандом, што је забрањено на Светој Гори уз ризик одстрањивања са њене територије. 

Истовремено је Васељенска Патријаршија на основу карактеристичних знакова, дефинитивно се уверивши у то да су горе поменуте особе у расколу, одлуком Његове Светости Патријарха и Светог Синода прогласила све чланове горе поменутог "братства" расколницима. На основу свега тога Свештена општина Свете Горе је донела званичну административну одлуку о удаљавању са Свете Горе горе поменутих особа (поименце), унапред подробно обавестивши све о томе да не жели њихово насилно физичко удаљавање из Есфигмена. Правни резултат те одлуке је потврдио да братства и органи управе манастира Есфигмен не постоје, и да су све представничке, административне и имовинске делатности особа које заузимају Есфигмен неделотворне, а такође и то да нико од њих нема права на име светогорског монаха и житеља манастира Есфигмен. Горе поменутим особама је било предложено да предају сву манастирску имовину и да се мирно, током месеца (тј. до 15./28. јануара 2003. г.) удаље из манастира. Сада је ствар прешла у компетенцију Гувернера Свете Горе, која је сагласно закону, издала одговарајуће изврсне акте. 

Надали смо се да ће за тих месец дана особе које заузимају Есфигмен схватити да више немају ни најмање могућности ни основа да држе у својим рукама један од светогорских манастира (наравно, последње се пре свега односило на особе које су биле на челу тог незаконитог "братства"), да треба да се потчине одлукама виших власти Свете Горе и да се преселе са својим истомишљеницима на неко друго место. Истовремено се разматрала могућност неког другог решења за особе које нису способне за такав премештај због старости, здравственог стања или из неког другог разлога. 

5. Апсурд посветовљења 

Али, нажалост особе које су заузеле Есфигмен су се са њима својственом незахвалношћу користили датим им временом, за постизање потпуно супротних циљева. Они су објавили незаустављив и без преседана рат против Свете Горе, против Цркве и грчке државе, покушавајуци да оклеветају и насилно зауставе часну и чисту борбу атонских Отаца за заштиту Свете Горе. Тако, без страха Божјег, користећи се свим дозвољеним и недозвољеним средствима која се налазе на располагању савремене "технике стварања измишљене реалности", они су себе представили жртвама, које су тобоже прогоњене због вере и верских убеђења, док се у стварности све одиграва супротно. Они су Светогорце представили као "тиране" и "злочинце" - за шта нема преседана у целој многовековној историји Свете Горе. Слична окривљавања би могла да дођу у главу само њеним непријатељима и противницима. Горе поменуте особе су самим тим потврдиле да немају ни најмање везе са моралним нормама и маниром понашања који су прихваћени на Светој Гори, с њеним духом, историјом - и уопште са православним хришћанским монашким предањем. Грчка и међународна јавност је имала ту несрећу да постане посматрач театралне представе без преседана. Људи који себе гордо називају "истинским представницима православне аскетике" су се у ствари показали правим светским глумцима, који располажу огромним новчаним сумама, који свакодневно обијају прагове редакција телевизијских и радио програма, који се боре за публикацију у штампи, независно од њиховог моралног и професионалног нивоа, организују прес-конференције у раскошним хотелима, отварају сајтове на интернету итд. Манастири Свете Горе (које ови људи окривљују за посветовљење) свесно избегавају утицаје сличне врсте. Међутим најгоре од свега је то што је у току покренуте ратоборне кампање против Свете Горе био припремљен и подељен велики број "лако прихватљивих" парола о "гоњењима због опстајања у вери" итд. (онда када у ствари нема ни гоњења, ни борбе за веру) и презентиран је јавни презир према поретку који је прихваћен на Светој Гори, и према одлукама њене власти. О томе ћемо детаљније говорити ниже у тексту. 

Када је зилотима истекло одређено време (тј . 15./28. јануара 2003. г .), они су се затворили у манастирске зграде (манастриска врата су била затворена још пре два месеца). Они су усмено и писано били обавештени о општој сагласности и међусобним обавезама Васељенске Патријаршије, Грчке и Свете Горе о недопустивости њиховог насилног удаљавања из манастира. Они су знали и то да њихово насилно удаљавање није могуће на основу политичких разлога, као и то да полиције која се налази на Светој Гори нема довољно за сличне акције. Дан раније гувернер Свете Горе им је саопштио да ће Есфигмен посетити полицијска патрола, која ће их званично уверити у то да се не спрема никакав напад на манастир. Уверили су их да ће полицијска патрола одмах по предаји саопштења напустити манастир, што се заиста и десило. Али без обзира на све то, користећи се повољном могуцћношћу да постану хероји, налазећи се у безопасној ситуацији, зилоти који заузимају Есфигмен су раструбили по целој васељени да је тобоже почео напад на манастир, да их опкољавају оклопна возила и велики број јединица специјалне намене, да су лишени најнеопходнијих средстава за живот, итд. Лаж достојна смеха, али истовремено и плача. Они су тајно донели у Есфигмен ТВ камере и позвали новинаре, како би постали први у историји "мученици за веру" који објављују своја мучења директно у етар. Све то је постало сведочанство потпуног посветовљења тих људи и банализовало светиње наше вере у очима овог света. Они су издали Свету Гору, Православље и наше националне идеале, приносећи их на жртву Молоху светских средстава масовног информисања. Они су покушали да оклеветају своју отадџбину на међународном нивоу. Они су се, лажно окривљујући Свету Гору за симпатије према Западу, обратили за помоћ европским организацијама ("латинским" и "сатанистицким" - према њиховим сопственим речима). Они су се обратили судовима са доказима који би, да су прихваћени, имали разорне последице за целу Свету Гору (и наравно, за Свештени манастир Есфигмен). Они су учинили мноштво других дела која су страна светогорском духу. Све у свему, они нису оставили никакве сумње у то да не припадају Светој Гори и да су јој дубоко страни. Ти људи су потврдили оно што је већ одавно било познато: они су сами себе изоловали од Свете Горе - у сваком смислу тих речи. 

Ми сматрамо својом обавезом да дамо одговоре на та питања која као резултат неумесне кампање лажи и дезинформација узнемиравају и саблажњавају јавно мњење . 

6. Одговори на питања 

-Да ли се заиста дешава гоњење на Свештени манастир Есфигмен? 

-У том питању постоји двоструко извртање истине. Примена законског поретка , која се врши мирним путем , не може бити названа "гоњењем". Али и све то што се односи на групу људи која незаконски заузима зграде Манастира Есфигмен не може бити представљено као нешто сто се односи на ту свету обитељ као духовну установу са свом својом многовековном историјом . 

-Постоји ли опасност да се у манастиру Есфигмен прекине монашки живот? 

-Баш насупрот томе. Старање Свете Горе је усмерено на спасење манастира Есфигмен и на обнављање његове животне делатности, коју су прекинуле особе које га тренутно незаконски заузимају. 

-Хоће ли бити изграђен други манастир Есфигмен, негде на другом месту? 

-То је немогуће. Наравно, зилоти као физичка лица која заузимају Есфигмен не чине манастир - у смислу правног лица. Пошто руководство и братство манастира Есфигмен не постоји, Света Гора је дужна да успостави њихово постојање, тј. да приступи формирању братства манастира Есфигмен. Поновно формирано братство ће изабрати и законско манастирско руководство. Место боравка братства ће очигледно бити зграда у власништву манастира Есфигмен, међутим пошто је сам манастир незаконито заузет, биће пронађено неко привремено решење - у оквирима закона Свете Горе. 

-Одлуке Свештене општине и Васељенске Патријаршије су покренуте тиме што особе које заузимају Есфигмен не помињу Васељенског Патријарха? 

-То је нашироко раширена лаж. У синодској патријаршијској одлуци тај мотив се чак ни не помиње. Све одлуке говоре о отпадништву једног од светогорских манастира од црквеног и административног општења са Светом Гором и са Црквом, и о њиховом старању да у то увуку и све остале. Ради се о класичном случају безусловне констатације постојања расколничких групација и законом забрањеног "посебног братства". Горе у тексту смо напоменули о томе да су и други манастири Свете Горе у знак протеста привремено прекинули помињање Васељенског Патријарха и остављају себи такво право и убудуће. Међутим ниједан од тих манастира није прекинуо општење са Црквом и није прешао у црквено општење са ванцрквеним групацијама. 

-Шта се дешава са другим зилотима Свете Горе и уопште са присталицама тзв. "Истински православних хришћана" ван Атона? 

-Зилоти Свете Горе такође не помињу Патријарха. Сваки од њих је лично прекинуо општење са Црквом. Али, они су у крајњој мери зависни од манастира келије и не ремете црквено и административно општење двадесет светогорских манастира. Наравно, регулисање проблема на територијама које припадају светогорским манастирима је унутрашња ствар сваког од њих. Особама које заузимају манастир Есфигмен је више пута предлагано да по својој жељи самостално изаберу одређен број житеља са целе Свете Горе, који су са њом у црквеном и административном јединству, и да им предају управљање манастиром, а они који остану у манастиру или да пређу у Келију и не противећи се ничему да се баве својим духовним животом. Али ти предлози нису били прихваћени, чак су били осуђени. Што се тиче присталица такозваних "Истински православних хришћана", Света Гора с њима нема неспоразума, пошто се они не мешају у њене унутрашње послове, у којима искрено речено немају ни најмању компетенцију. Следи да "Истински православни хришћани" немају никаквог разлога да дезинформацијама подстичу особе које заузимају Есфигмен, нити да буду ратоборно расположени против Свете Горе. 

-Признају ли особе које заузимају Есфигмен јурисдикцију Васељенског Патријарха на Светој Гори? 

-Не, што је директно нарушавање грчког Устава. Они себе оправдавају тиме сто изјављују да признају Патријарха као институцију коју уважавају. Али у датом случају се ради о површном аргументу пошто Патријаршију као институцију признају и уважавају скоро све светске религије и државе. Улазак у црквену јурисдикцију подразумева много конкретније обавезе и пре свега, елементарно црквено општење, као и све оно сто логично проистиче из одговарајућих црквених канона и светогорских правила. 

-Имају ли право они који припадају црквеној јурисдикцији Васељенске Патријаршије да осуђују дела Патријарха? 

-Света Гора је прва која, када то треба, подвргава одређена дела Васељенског Патријарха строгој критици, чинећи то увек са уважавањем и искреношћу. Познато је да је Свештена општина Свете Горе више пута изражавала свој став по питањима вере и протествовала против дела која нису у сагласности са православним догматима и предањима (нпр. Баламандски споразум, дијалог православних с монофизитима итд.). Међутим, особе које заузимају Есфигмен одлазе много даље у изражавању несугласица, узнемирености и бриге у вези са црквеном политиком овог или оног представника Константинопољске Цркве, не признају улогу Православне Цркве ни под једном од најстаријих Патријаршија (Александријском, Антиохијском и Јерусалимском) и ни под једном од других помесних православних цркава. Они воде борбу не за заштиту Православља, како сами тврде, већ искључиво у заштиту конкретног огранка тзв. "Истински православних хришћана", коме и сами припадају. Ти људи не трпе општење или везе чак ни са једним од других зилотских огранака. Своју групацију они сматрају за Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву - излажући на тај начин подсмеху појмове о јединствености, светости и саборности Христове Цркве и свете догмате наше вере. 

-То су проблеми духовног карактера. Да ли је дозвољено решавати их на сличан начин? 

-Дајте да прецизирамо шта знаци "сличан начин". Ако се има у виду примена силе, онда је тежња за то искључена. Ако се под тим подразумевају дејства административног карактера, онда ћемо појаснити: духовним стварима се бави Црква, а административним - државна власт. Света Атонска Гора се управља по посебном статусу самоуправе. Према грчком Уставу, државна власт на Атону се остварује манастирима, преко Свештене општине, у коју улазе антипросопи - представници манастира. Ти антипросопи као духовна лица представљају манастире као духовне установе. На тај начин су на Светој Гори духовна и административна питања на најтеснији начин међусобно повезана, као што одговорност за друштвени поредак и сигурност носи држава у лику гувернера Свете Горе. У разматраном проблему све је ишло законски: Црква је констатовала чињеницу црквеног раскола, Света Гора је такође, уверивши се у ту чињеницу, донела административну одлуку, после чега је гувернер донео извршну одлуку. Такав ток ствари је предвиђен хиљадугодишњим статутом Свете Горе, и није наше да га мењамо. Они који нису сагласни са тим поретком, не треба да долазе на Свету Гору, нити да живе на њој. Особе које заузимају Есфигмен, инсистирајући на свом управљању једним од манастира Свете Горе, тежили су да се умешају у ток њених административних послова уместо да воде смирен начин живота слично већини других зилота, који живе у разним манастирским келијама. Управо та упорност горе поменутих особа је и повукла за собом све настале проблеме - у односима њих самих, манастира Есфигмен, Свете Горе, Цркве и грчке државе. 

-А због чега те особе инсистирају на управљању једним од светогорских манастира? 

-Очигледно зато што узурпирајући већ тридесет година историју, име и имовину многострадалног манастира Есфигмен и шпекулишући њима, те особе веома високо подижу свој ауторитет међу присталицама њихове расколничке групације и имају у њој руководећу улогу. Имиџ Светогораца, а поред тога "скоро јединих" правих монаха и правих православаца, даје им огромну предност у пропаганди свог расколничког огранка. 

-Због чега се прећуткује о томе да је све што се десило почело због питања вере? 

-Недопустиво је расуђивати на овакав начин. Када је почело расправљање проблема, оно се водило око питања вере - у општем смислу тих речи. Ту чињеницу нико не прећуткује. Но притом ничју веру нико није понизио ни увредио. Према томе, недопустиво је тврдити да се отпадништво горе поменутих особа од других Светогораца, од којих се не разликују у вери, већ по оценама онога што се дешава у Цркви, десило због питања вере. Нико не даје основа за тврдњу да несугласице, узнемиреност и брига због питања црквене политике оправдавају и озакоњују примену ма ког средства - тим пре не средства незаконског и антицрквеног, као у случају отпадништва од Цркве без преседана горе поменутих особа. Али чак и да је проблем заиста почео због претресања питања вере, сада, видевши њене погибељне последице по саму веру, Цркву, Свету Гору и монаштво, горе поменуте особе би требало да измене свој став - како су то урадили други манастири који су привремено прекинули помињање Патријарха. Није случајно да Света Гора води борбу против обе крајности - како против екуменизма, тако и против зилотства. 

-Да ли је истина да су деловања других манастира Свете Горе била изазвана притиском Патријарха и опасношћу црквеног одлучења? Да ли се тај притисак наставља и данас? 

-Та неумесна измишљотина страшно растужује Светогорце чији су погледи и убеђења познати по својој слободи, независности и одлучности. Светогорски монаси се у својим делатностима увек руководе савешћу не подлежуци ничијем притиску. Они су више пута доказивали ту истину на делу. Међутим та измишљотина је понижавајућа и за самог Патријарха, сврставајући га у ред тирана и терориста. У разматраном питању интересовање за есфигменски проблем је био обостран и несумњиво већи од стране Свете Горе, него од стране Васељенске Патријаршије. Што се тиче конкретних црквених и административних деловања последњих година, иницијатива за њих припада првенствено Светој Гори. Две друге стране - Црква и Држава - су према својој снази помогле Светој Гори у тим делатностима. Из самих докумената се може лако видети да је Свештена општина Свете Горе саставила административне акте пре објављивања одлуке Патријаршијског Синода. Ту одлуку је Свештена општина узела у обзир при доношењу последњих одлука које се тичу датог питања. 

-У многим објавама се провлачи мишљење да су у ставу особа које заузимају Есфигмен садржани планови екуменизма. Да ли је то заиста тако? 

-У тим тврдњама је била скривена тајна нада зилота, и та нада се показала узалудном. На питање односа према екуменизму треба обратити посебну пажњу пошто искуство Свете Горе доказује нешто супротно ономе што тврде зилоти. Света Гора држи антиекуменистичку заставу, и као верно чедо Цркве има право на несагласност с неким појавама црквеног живота и на то да се њен глас чује. Тог права су лишени они који су напустили Цркву. Међутим у својој борби против екуменизма Света Гора никада није добила ни најмању подршку од особа које заузимају Есфигмен. С једне стране, те особе које незаконито заузимају један од светогорских манастира, не дозвољавајући му да се врати нормалном животу, лишиле су Свету Гору могућности јединственог сведочења вере. Тј. незаконито заузимање светогорског манастира од стране зилота лисшава Свету Гору још једног активног учесника у заједничкој борби против екуменизма. С друге стране, наступајући у улози "ватрених фундаменталиста", зилоти који заузимају Есфигмен понизавају лик конзервативног, али просвећеног светогорског монаха, дају повод за безбројне приговоре Светој Гори која их трпи и алиби за оне који желе да оправдају своје одступање од православног исповедања вере. 

-А да ли је правилно то што су горе поменуте особе проглашене расколницима, тада када они сами то одричу? 

-Патријаршијско синодално решење је констатовало и потврдило то што се већ десило и није донело ништа ново. Очигледно је и разуме се само по себи да су горе поменуте особе расколници, пошто су отпали од општења са Црквом (са свим карактеристичним знацима за то: нпр. отпадништво једног од манастира Свете Горе итд.). Управо то отпадништво је констатовала и црквена власт, чијој јурисдикцији су припадали ти људи. Они сами тврде да је Патријарх расколник, јер је отпао од једине Православне Цркве - тј. од њихове расколничке групације. То "отпадништво" они "констатују" сами (или, у крајњем случају, руководство тог отпадничког огранка, коме они припадају). Све у свему, та наивна неумесност доводи до следећег питања: зар Васељенска Патријаршија припада јурисдикцији Манастира Есфигмен или (по Уставу наше земље) Есфигмен припада јурисдикцији Васељенске Патријаршије, која је безусловно поступила правилно и компетентно? Поред свега осталог, ако би особе које заузимају Есфигмен саме веровале у те идеје које објављују, онда их одлука тобоже јеретика Патријарха уопште не би требало да интересује. Они не би требало да желе успех у неком привременом циљу, одбацивши патријаршијску одлуку помоћу средстава овога света. Али то што се дешава у стварности доказује да тим људима недостају чврсти аргументи и да се у својим делима користе принципом повољне коњунктуре. 

-Да ли је истина да су особе које су заузеле Есфигмен својим врлинским животом задобиле поштовање других светогорских монаха, како се о томе пише у новинама? 

-Ту информацију су хвалисаво раширили у штампи сами зилоти - што доказује да немају пристојности и скромности. Свештеној општини није позната ниједна изјава било ког од светогорских манастира која подржава особе које заузимају Есфигмен. Пре се може говорити о супротном. 

-Али зар је преступ тих људи толико велики да их треба казнити протеривањем са Свете Горе? Јер многи од њих живе на њој већ дуго година. Зар су Светогорци толико сурови? 

-Ми верујемо у то да Свети Оци који су установили и до наших дана сачували правила и законе по којима живи Света Гора нису били без љубави и милосрђа. Просто, њихова љубав и брига о Уделу Пресвете Богородице, Која је Мајка Љубави и Милости била је јача [од светских појмова о милосрђу и љубави]. Ми немамо права да укидамо законе и поставке по којима живи Света Гора, као ни да лишимо долазеће генерације могућности да нађу то свето место сачувано од опасности и заштићено - онакво каквим смо га и ми затекли. Више у тексту смо објаснили да је Света Гора тридесет година показивала према тим људима велику хуманост и трпељивост, помажући им кад је то било потребно. Они су за то Њој вратили незахвалношћу користећи се таквим односом ради признања незаконитог стања ствари. Напоменули смо и оне који нису добили одговор на предлоге које су по Светој Гори шириле особе које заузимају Есфигмен, ради тога да избегну њихово физичко удаљавање са Свете Горе. Али и сада се само по себи разуме да уколико ти људи престану да имају претензије на заузимање једног од манастира Свете Атонске Горе, биће пронађено компромисно решење проблема. То је решење које ми очекујемо и са олакшањем прихватамо. Приговори о суровости су упућени онима који ради власти и горе поменутих претензија муче све остале. 

-А да ли је било покушаја зближавања са зилотима који заузимају Есфигмен? 

-За све време своје типичне енциклике Свештена општина је једном годишње позивала Есфигмен да пошаље свога представника. Године 1980. Општина је предложила Есфигмену да пошаље члана Свештене Епистасије (Владе Свете Горе). Комисија Свештене општине је водила преговоре 1994-1995. године. Нова Комисија их је водила почевши од 1997. године. У току тих година је било око петнаест сусрета са горе поменутим особама. Покојни Патријарх Димитрије је с муком организовао сусрете са њима. Садашњи Патријарх Вартоломеј је такође улагао много напора. Сем тога, посланица садашњег Патријарха Есфигмену се сада на дрзак начин користи од стране особа које заузимају Есфигмен у њиховим изјавама као доказ њиховог признања од стране Васељенске Патријаршије. Грчка држава је преко гувернера Свете Горе више пута покушала да се зблизи са њима. Улагани су напори да особе које заузимају Есфигмен барем за почетак пошаљу у Општину свог представника (посланика на скупштинама). Били смо спремни да се ограничимо само на то. Али чак су и ти покушаји наишли на неосновану претензију горе поменутих особа, и на то да је њихов представник за време кратке молитве пре почетка заседања Свштене општине излазио напоље или остајао да седи. То је директно понижавање наше вере и наших светиња. Очигледно, пошто особе које заузимају Есфигмен верују да ће незаконито стање у коме се налазе бити озакоњено и признато, не остаје ни најмања нада на зближавање са њима. Зато су учињени покушаји разрешења проблема на другој основи. Ми и даље имамо наду за зближавање. 

-Због чега се све то дешава сада? 

-Ми нисмо бирали неко конкретно време. Ствар је ишла природним редоследом: после конкретних извршних поступака и одлука Свештене општине. Света Гора је дуго показивала своју снисходљивост и трпељивост - и дотад је постојала нека нада за повратак зилота који заузимају Есфигмен у канонски светогорски поредак. 

Последњих година проблем је постао сложенији због следећих околности: 

1. Како је горе напоменуто, негде од 1995. године особе које су заузеле Есфигмен су узеле завршни курс у тежњи да постигну своје озакоњење и признање. Ради остварења тог циља они су незахвално користили снисходљивост Свете Горе, као и то што се протеклих година ситуација стабилизовала. Тај курс је већ постао јаван 2000. године, када су горе поменуте особе претензијама на обрацћање "игуману Есфигмена" званичним писмом Свештене општине, принудили Свету Гору да примени неопходне мере - док ситуација није постала неповратна за њу саму. 

2. Од 1999. године проблем је ушао у нову фазу. Говорећи искрено, до тог времена "игумани" манастира Есфигмен су били такви да су могли омогућити повратак законском поретку. Тако је игуман Атанасије био канонски изабран и интронизован, "игумана" Јефтимија, који је руководио Есфигменом од 1975 . до 1999 . године је у крајњој мери рукоположио архијереј који је био у канонском опсштењу са Црквом. А садашњи "игуман" Методије нема чак ни то, тако да ситуација улази у ћорсокак. Такође све покушаје зближавања чини безуспесшним јасна и недвосмислена изјава "игумана" Методија да он никада не би прихватио признање од Васељенске Патријаршије. Тј. сам човек потврђује да нема жељу да нађе пут за повратак. 

3. У вези са последњим међународним и европским догађајима све јасније се показује неопходност повећане пажње питањима која се тичу очувања посебног статуса Свете Горе, и неопходност исправљања тих грубих одступања које доводе тај статус у питање - као у разматраном случају . У супротном ће наступити тренутак када ће већ бити касно за исправљање сложене ситуације на Светој Гори. 

Али још једном скрећемо пажњу на то да су горе поменуте особе преко свог правног консултанта прво окарактерисале састав Свештене општине као незаконит, а његове одлуке - као неважеће, позивајући се притом на то да су се заседања Свештене општине одржавала без представника Есфигмена. Такве оптужбе су послужиле као подстицај на поступке који би требало да изведу ситуацију из стања неодређености. 

-Какву улогу је у целој то прици играла Комисија Свештене општине? 

-Свакој Комисији Свештене општине се даје пуномоћ да ради на овом или оном питању, да скупља одговарајуће доказе и да представи проблем у Свештеној општини, која има искључиво право прихватања одлука путем гласања манастирских представника. Питање Есфигменског манастира је била тема непрекидних многобројних разматрања на седницама Свештене општине, а такође и на седницама Дуплог ванредног Сабора . Притом је Комисија деловала у оквирима одлука које је прихватила Општина. Старања да се Комисији припише суровост (тада када се та Комисија непрекидно трудила да пронађе мирно решење проблема), као и окривљавања чланова Комисије за остваривање личних циљева потпуно су неправедна, и више од тога - нечасна и подмукла. Тако се могу окарактерисати и старања да се одлуке Свештене општине представе као одлуке Комисије - с тим да се пољуља ауторитет тих одлука. Такође, лажљиве и хвалисаве изјаве особа које заузимају Есфигмен о томе да су неки манастири тобоже солидарни са њима (притом се не устежу да неке манастире именују појединачно) излазе ван оквира појмова о статусу органа светогорске управе - како год он био тумачен. 

-Да ли је истина да се особе које заузимају Есфигменски манастир прогоне због тога сто не примају европски новац? 

-То је још једна површна пропагандна тврдња, која је постала новинарском сензацијом захваљујуци бомбастичним изјавама "игумана" Методија. Већ дуго година се на Светој Гори воде радови ради обнављања светих манастира. Средства за те радове издваја грчка држава, која користи како националне тако и европске приходе. Бринући о манастиру Есфигмен, Свштена општина га је ставила на списак манастира који подлежу обнови сагласно програму "Атон". Ниједан од светогорских манастира није захтевао новац за те радове. Напротив: сами манастири, осећајући велику потребу, моле да се издвоје средства за њихово обнављање, и уз велике проблеме изналазе могућност да задовоље мали број таквих молби. Али ако говоримо о особама које заузимају манастир Есфигмен, онда чак и ако би хтели да замоле за средства за обнављање манастира не би могли то да ураде, јер немају права да се користе њима, пошто незаконито бораве у манастиру. На тај начин је "хероизам неприхватања европског новца" на поверење потпуно неуспешан и лажан. Дубљи циљ тог "хероизма" је подстицај саосећања према себи од стране људи који не знају право стање ствари, и тежња да се изазове усхићеност сопственим аскетизмом. Таква недоследност постаје још уочљивија уколико се узму у обзир веома солидне суме у драхмама, еврима и доларима које су одлазиле и одлазе у манастир на пропаганду њиховог зилотског огранка, на кампање у медијима, на судске тросшкове итд. Треба рећи и то да је горе поменутим особама исплаћена једногодишња економска помоћ од грчке државе за све претходне године, а да оне и даље настављају да претендују на добијање те помоћи на име Манастира Есфигмен. Поред тога, недоследност и неискреност тих "антиевропејаца" се види и из тога што су се они преко својих штићеника већ обратили у Женеву (Комисији за људска права), у Брисел и Луксембург (Европски савет - политички комитет), у Милано (Међународно удружење правника), итд. И више од тога, они прете да ће се обратити Европском суду за људска права, који се налази у Стразбуру, подстичући на тај начин "франколатине" (како сами називају Европејце) на дејства против Свете Горе и наше отаџбине. 

-Има ли везе проблем Манастира Есфигмен са познатим покретом у Европи за дозволу женама да ступе на Свету Гору? 

-Особе које заузимају Есфигмен су са карактеристичном превртљивошћу покушале да окриве Свештену општину за то да она жели да их удаљи са Свете Горе како би дозволили приступ женама на њу. Но нажалост исти ти људи ниједном нису узели учешће у борби Свете Горе за очување свог посебног статуса. Напротив: ако би њихови захтеви били прихваћени, то би имало тужне последице за светогорски статус. Они отварају пут тим тужним последицама када говоре, пишу и потписују обраћања вишим државним органима о томе да Света Гора може да доноси административне одлуке само после прихватања одлука од стране светских судских инстанци (свако може да разуме шта то значи, например, у случају покушаја дозволе ступања жена на Свету Гору). Тим изјавама директно одбацују самоуправу Свете Горе. Такође садашњи Есфигменци отварају пут по Свету Гору штетним последицама изјављујући о тобоже нарушавању људских права на Светој Гори (верске слободе). Јер ако светске власти признају да забрана боравка инославних и расколника на Светој Гори нарушава верску слободу, онда ћемо ускоро видети како се на Атону подизу римокатолички манастири и протестантски молитвени домови! 

-А зашто проблем о којем се говори има националне димензије? 

-Већ смо објаснили да зилоти који заузимају Есфигмен својим дејствима подвргавају опасности територијалну целовитост наше земље и дају повод за оспоравање забране на отпадништво од Свете Горе по националној припадности. Поред тога, истински антинационални карактер има и кампања клевете и јавног компромитовања наше земље пред медјђународном заједницом, у току које ти људи покушавају да докажу да су тобоже подвргнути угњетавању. Ти покушаји су достигли кулминацију када су горе поменуте особе отвориле сајт на Интернету на енглеском језику с циљем да оцрне грчку државу у Америци и Европи. На страницама тог сајта се појављују безбројне измисшљотине о "прогонствима" на зилоте и приказује се фотографија једног карејског монаха, који припада другом манастиру, као Есфигменца, који се тобоже истерује из манастира и "нема где главу да заклони". Међу многим другим стварима које чине особе које заузимају Есфигмен издвајамо и њихово недавно писмо Московском Патријарху, у коме моле Његову Светост да се умеша у целу ствар - на штету наше земље и Васељенске Патријаршије. 

-Да ли су против особа које незаконито заузимају Есфигменски манастир биле примењене непријатељске мере? 

-Одговарајући на то питање, обавезни смо да констатујемо неуспешни покушај театралне представе особа које заузимају Есфигмен, предузет из жеље да се прочују као хероји, налазећи се притом у безопасној ситуацији. Почевши од 2000. године Свштена општина је поруцила Свештеној Епистасији да се посебно пажљиво односи према напорима зилота који заузимају Есфигмен да добију индиректно озакоњење свог положаја, користећи помоћ која им се указује по снисхођењу. На тај начин, Општина је била принуђена да горе поменутим особама ускрати и она права која имају по закону - например, право да представљају један од манастира Свете Горе, који незаконито заузимају. Незаконити су били и захтеви особа које заузимају Есфигмен да се поклоницима који долазе да посете манастир издају посебне дозволе за то (то је било тумачено као забрана посете Светој Гори за поклонике који су се упутили у Есфигмен); незаконити су били захтеви пореских олакшица на течно гориво (ово одбијање је претворено у лишавање манастира огрева за зиму - иако се за загревање у Есфигмену користе пећи у којима се ложе дрва а не нафта); незаконити су били захтеви за улазак на Свету Гору транспортних возила, која су била заведена на име Манастира Есфигмен (ту меру су они представили као забрану уласка камиона са намирницима, и њихову осуђеност на гладовање) итд. Све захтевано (посета поклоника, куповина течног горива, улазак транспортних возила итд.) је могло да буде организовано на други начин - а не на име Манастира Есфигмен. Међутим они су тежили да легализују свој положај. Ти људи са већ уобичајеном лажју нису се поколебали да изјаве о "конфискацији манастирске имовине", о "економском притиску", о "затварању банковних рачуна" (било им је постављено једно питање на ту тему). Ватрено су изјављивали - притом се обраћајући иностранству - о "искључењу воде и струје", при чему је прво "искључење" незамисливо, а друго - глупо, пошто на Светој Гори нема електричних далековода. Чак и поштовање закона који се односе на веома важну и за Свету Гору претерано осетљиву тему - приближавање бродова њеним обалама (у погледу тога Светогорци су много години штитили своја права) - особе које заузимају Есфигмен су назвале незаконитом "блокадом с мора". У вези са догађајима 16/29. 1. 2003 године као и оним каснијим, лаж је пресла у сферу болесне уобразиље, како смо то напоменули горе у тексту. Полиција је по њима постала полубатаљон оклопне војске. Неколико џипова, који су полицији непрекидно на располагању (истину говорећи, тих аутомобила за заштиту светогорског полуострва ионако нема довољно, и Света Гора непрекидно скреће на то пазжњу компетентних особа), а они који се брину о очувању друштвеног поретка и безбедности су се претворили у колоне тенкова. Куцање на врата ненаоружаног човека је сматрано као јуриш на манастир, редовне патроле моторног чамца обалске заштите - као концентрисање снага војно-поморске флоте. Опрезност, на растојању, брига за манастир у складу са друштвеним поретком и безбедношћу је представљана као опсада, а њихово закључавање унутар манастира и затварање врата изнутра као забрана изласка из манастира итд. (у вези с последњим су нам познати конкретни случајеви, када несагласност са изабраном тактиком или мисао о изласку и напуштању чланова горе поменутог "братства" повлачи за собом увреде и додељивање етикете "издајника вере"). По целој васељени је објављено да "хероји за веру" умиру од глади (тада кад они сами изјављују да имају залиха хране за две године); да моле за лекара и лекове, а грчка влада их одбија (тада кад се ништа слично није десило нити се може десити). Напротив, сами ти људи изолују старе и болесне људе и подвргавају опасности њихово здравље и живот. Све те нездраве измишљотине већ прелазе у нездраву фантазију и улазе у сферу намерне преваре и извртања истине. Заједничка жеља Свете Горе, Васељенске Патријаршије и грчке државе да се не примени никаква сила олакшава ширење обмана. Али непримењивање силе не може да потпомаже легализацију безакоња. Оно представља мирно поштовање закона и главни принцип за излазак из сложене ситуације. 

-Да ли је могуће после свега тога говорити о опасности за друштвени поредак? 

-Само по себи се разуме да је држава обавезна да примени елементарне мере безбедности у местима са нестабилном ситуацијом - таквим као што је област манастира Есфигмен. Та државна обавеза је постала посебно актуелна после усмених и писаних претњи о томе да ће "крв бити проливена", да ће "манастир бити спаљен", да "у манастиру постоје огромне резерве експлозива и оружја" итд. Поред тога, веома је важно сачувати светиње и реликвије манастира Есфигмен, пошто тренутно нико не зна у каквом су оне стању. Све информације о манастирским светињама се црпе из изјава особа које незаконито заузимају Есфигмен. Свештена општина није у могућности да успостави законски надзор над светињама и реликвијама, јер државним службама није дозвољена контрола над њима. Из овога произилази директно нарушавање многобројних одговарајућих закона о очувању заједничког светогорског културног наслеђа. Поред тога, према званичним документима правних органа, с времена на време особе које се солидаришу са зилотима организују заузимање бродова, спречавају нормалан аутобуски превоз при уласку на Свету Гору, итд. И сами зилоти се такође понашају изазивачки у Кареји, правећи невоље Светогорцима који имају одговорне дужности у манастирима и Свештеној општини, и прете. Особе, које су криве за сва ова нарушавања права се не смеју чак ни ухапсити, пошто би се њихово хапшење претворило у театралну представу и они би били представљени као "исповедници вере". Примљено је много писама са претњама по живот одређеним Светогорцима, уз обећање наношења "удара а ла Бин Ладен", "бомбардовању манастира", итд. 

-Може ли се говорити о светском мудровању особа које заузимају Есфигмен? 

-Нажалост, треба признати да се група људи који заузимају манастир налази под утицајем светског и светогорском духу страног мудровања. Такво мудровање се не може срести ни у једном другом светогорском манастиру, и вероватно води порекло од горе поменутих особа, које су отпале од светогорског тела и које се баве пропагандом у корист своје расколничке групације. Главна карактеристика светског мудровања тих људи је - прављење парола, којима се изврће истина посредством савремених комуникационих смицалица. Поред осталих лажи, напомињемо и о томе да је "игуман" Методије јавно вређао Свештену општину због тога што је он сам послао позив на име већ упокојених монаха, тада када је он сам те монахе записао у списку живих чланова "братства" - очигледно ради тога да би "братство" изгледало многобројније и да би било основе за захтевање већих пореских олакшица. Поред тога, тај "игуман" у свакој својој изјави саопштава нови број чланова "братства". Још једна изразита карактеристика светског мудровања тих људи је љубав према сценама и театралним представама. Када су члановима незаконитог "братства" уручивани позиви у Свештену општину ради коришћења права, које је било корисно најпре за њих саме, то је било праћено безбројним фотографисањима, како би се овековечило "мучениство хероја вере". "Игуман" Методије је јавно позвао новинаре с телевизије (ЕТЗ) да дођу на Свету Гору без дозволе Свете Епистасије, обећавајући да ће их довести у манастир својим сопственим незаконитим начинима. Он је распоредио у манастиру новинаре са тв-камерама, како би они забелезжили театрално "исповедање вере" - потпуно пренебрегавајући правила Свете Горе о уласку поклоника на њу и о забрани телевизијског и филмског снимања. Горе поменуте особе сматрају да та правила морају да поштују само "канонски" манастири, саглашавајући се на тај начин са тим да они не припадају Светој Гори и да су њени противници - не по незнању, већ по злој намери. У Кареји су забележени случајеви разбацивања формулара, одлепљивања плаката, подизања застава пред представништвом Есфигмена, коришћења мегафона, претњи заузимања студентског или бирачког центра, итд. Сви ти догађаји су без преседана у многовековној светогорској историји и могу се упоредити само са догађајима у време државних политичких немира. Већ много година особе које незаконито заузимају Есфигмен прете да ће запалити или уништити манастир, доказујући на тај начин да им није жао свете светогорске обитељи - насупрот истинским Светогорцима, који су радили и раде све да би је спасли. Ти људи користе нормалне или инсцениране догађаје с тим да из њих извуку изопачене закључке и свесно поднесу спекулације светском новинарству. На тај начин они подржавају лаж о гоњењу на њих, што им дозвољава да држе људе у напетости и истовремено да стреме правним циљевима. Тако, међу многим другим сличним чињеницама Свештане општина мора да примети сасвим недавно коришћење тих особа трагичном погибијом једног од чланова "братства", који је погинуо својом кривицом због несрећног слуцаја. Та погибија, а такође и опело и сахрана тог монаха, били су искоришћени у пропагандне циљеве. Наравно, смицалице сличне врсте можемо нажалост да очекујемо и надаље, што тему "гоњења" чини актуелном у очима овога света. С трпљењем и надом да Пресвета Богородица неће оставити Свој Удео, уздамо се да свеопшта узнемиреност и осуда безакоња, као и свест о сопственој кривици особа које заузимају Свештени манастир Есфигмен, могу да доведу до разрешења проблема. 

У закључку, Света Гора се обраћа са позивом на црквени и национални разум свих, саблажњеној пуноћи Цркве, онима који се људски интересују тренутним догађајима, политичком свету, представницима штампе и средстава јавног информисања да остану на висини ситуације и да се не поводе свесним извртањем чињеница и преваром, да буду солидарни са Светом Гором и њеном историјском борбом за спасење Свештеног Есфигменског манастира И, што је најважније, у очувању наше вере и православног монашког, духовног и културног светогорског предања. 

Потписано на заједничком сабору представника и игумана двадесет Свештених манастира Свете Атонске Горе