Дарови Краља Александра Обреновића Хиландару

Приликом своје посете манастиру Хиландару 1896. године, краљ Александар I Обреновић манастиру је поклонио дуборезни престони крст, са оковом и постољем од сребра ирађеног у техници филиграна. На крсту је вешто уграђен филигрански монограм Краља, док је по ободу стопе изгравирана владарска посвета манастиру. Краљ је такође манастиру даривао и 10.000 динара у злату. Хиландарци су краљу узвратили са најдрагоценијим даровима, дарујући му Мирослављево јеванђеље и ктиторску повељу Светог Симеона. Већ следеће године, Краљ је дао да се изради прво фототипско издање Мирослављевог јеванђеља у 500 примерака. 

крст Краља Александра Хиландару

Краљ је 1900. послао Хиландару по српском Митрополиту Михаилу, литијски барјак који је специјално израђен у спомен на краљеву посету манастиру. Застава је рађена по нацрту Михаила Валтровића (1839-1915) првог професора археологије у Србији и утемељивача српске археологије. Био је управник Народног музеја (1881-1885) и први археолог на локалитету Виминацијума, а од 1887. редовни члан Српске краљевске академије (данас САНУ). Валтровић је израдио и нацрте за краљевске инсигније Обреновића и Карађорђевића. У време Обреновића владарски Орден Светог кнеза Лазара, који су носили крунисани владари и династије Карађорђевић, а који је нестао након Другог светског рата. За крунисање краља Петра I Карађорђевића, израђена је круна по Валтровићевим цртежима. 

са презентације у Великој школи 1899.

Застава је јединствена не само у хералдици Обреновића већ у српској историји. Краљ Александар је за овај поклон највероватније добио инспирацију баш у самом Хиландару, видевши да застава цара Душана  стоји покрај игуманског трона у манастирском храму (1). Барјак је израђен 1899. у бечкој радионици Крикла и Швајгера по цени од 20.000 динара. Ширине 1.690mm, висине 3.600mm застава је од своје прве јавне презентације у Великој школи у Београду изазвала спорења историчара и хералдичара.

Барјак не направљен са два лица: краљевско и црквено. У врху тзв. краљевске стране заставе стоји вотивни натпис: Српској Царској Лаври Хиландару Српски Краљ Александар Први, За Спомен Свога Бављења 21-25 Марта 1896 Године. У средини се налази нови грб Обреновића (такође дело Валтровића) који је центар поменутог спорења од настанка до данас. На белом хермелинском пољу, краљевске порфире  изнад које је круна, два анђела са белим крилима и скиптарима у једној руци, другом руком држе штит француског типа са немањићким грбом на себи. Данашњи хералдичари (Д. Ацовић пре свега) потенцирају на грбу Обреновића анђеле са жутим крилима који држе штит шпанског типа израде. На оригиналу, тј застави, и штит на грудима двоглавог орла припада француском типу попут штита на којем се налази орао, док на данашњим реконструкцијама овај штит представљају у италијанском моделу. Испод ногу анђела раширен је владарски орден Св. Цара Лазара, такође рад М.Валтровића. Иза порфире златним и сребрним везом изображени су скиптар и мач, обележја краљевске власти. 

"краљевска" страна

Друга страна заставе, именована као црквена, оивичена је траком геометријских орнамената у којој се истичу медаљони са крстовима грчког типа. И у врху ове стране постоји натпис, али овог пута стоји: Господи поменух дни древније, подсетих се всјех дјел Твојих, возљубих благољепије дому Твојего. У центру поља, у елипсастом медаљону представљени су Св. Симеон и Св. Сава са моделом Хиландара између себе; изнад из зракасте мандорле благосиља их Христос. Око централног медаљона крстолико су постављена четири кружна медаљона са ликовима српских владара ктитора Хиландара: краљ Урош, краљ Милутин, цар Душан и кнез Лазар.

"црквена" страна

Вечерње новости од 30. децембра 1899. су дале детаљан опис ове заставе:

„Грађена је од црвене свиле и богато је везена златом и свилом разне боје. Удешена је да се при литијама носи о високим моткама. На средини једне стране израђен је од кадифе, сребра, злата и свиле Краљевски грб, окићен орденом кнеза Лазара. Око грба су гране са љиљановим цветом. Дуж ивица вијугају се гране и цветови, а на доњим крајевима заставе светле се у засебним оквирима, а међу преплетима крст и писмена алфа и омега. Изнад свега тога, а на засебном пољу, извезен је натпис, који казује, да заставу српској царској лаври поклања српски краљ Александар I у спомен Свога бављења 21-25 марта 1896. На средини друге стране извезени су цели ликови Св. Симеона и Св. Саве који заједно држе облак цркве Хиландарске. Око њих су размештени попрсни ликови четири владара, ктитора Хиландара, и то лик Краља Уроша, Краља Милутина, Цара Душана, Цара Лазара. Дуж ивица ове стране ређају се између грана и цветова штитићи се белим крстом или са белим орлом на црвеном пољу. Доњи делови стране ове обилују украсима злата, свиле и камења разне боје, а горњи део њен носи уз Краљевски монограм, златом извезену посвету овог дара Господу Богу, у име велељепија Дома Његова. Одозго ову заставу красе ливене златне гране са сребрним љиљановим цветовима, изнад којих се диже од злата и смиља израђен крст. ... све је извезено са највећом вештином.“ 

Коришћењем ових симбола и боја стављен је акценат на потврду да је Хиландар опет под окриљем српског владарског дома. Застава је, тридесетих година ХХ века постављена у репрезентативни дрвени рам израђен у техници интарзије, дар краљице Марије Карађорђевић. Ово је јединствени симбол помирења двеју династија, где је застава Обреновића изложена у витрини Карађорђевића. Сваки ходочасник манастира Хиландара може видети овај јединствени монументални барјак како виси у Милутиновој припрати саборног храма Хиландара.

__________________________

1. У то време је заиста застава цара Душана стајала на том месту, о чему сведоче и фотографије са касније посете краља Петра Карађорђевића Хиландару. Застава је последњи пут из манастира изношена ради ношења на крунисање српског Краља. Нажалост тада је покисла и због не адекватне заштите почела нагло да пропада. Тога ради, конзерватори су половином двадесетог века са ње скинули сву орнаментику и поставили је у манастирску ризницу до данас не завршивши конзерваторско рестаураторске радове на њој.