Геронда Мојсије Хиландарац (1923 - 21. март 2010)

На данашњи дан 2010. године, у 87. години живота упокојио се хиландарски игуман, старац Мојсије.

Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење  утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог Владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949.

Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манастира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године.

Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често истицали игумана Мојсија као пример смирености и ревности за богослужење.

Пред очима Свете Горе просијао је у време када је као манастирски антипросоп, и поред дужности у Свештеној општини и бриге око конака у Кареји,  учествовао у сваком богослужењу. И под старост, носећи на својим грудима игумански крст, а на својим плећима одговорност за своја духовна чеда, иако нарушеног здравља био је први на богослужењу. За осамнаест година његовог руковођења Свети манастир Хиландар доживео је препород и благослов увећањем братства какво није забележено у новијој историји.

Посебно су га волели радници који раде на обнови Хиландара од последица пожара 2004. који је уједно био и једно од највећих искушење за време његовог руковођења манастиром. Поколење његове духовне деце његовим молитвама и духовним руковођењем, понело је обнову Хиландара чији се плодови већ сада могу видети. Господ му је допустио да назре васкрсавање обновљеног Хиландара, као што је некада Боговидцу Мојсију благословио да са горе Навав види обећану земљу и да с миром преда дух свој. У миру је и блаженопочивши хиландарски отац и игуман Мојсије предао дух свој у наручје Господње, пете недеље Великог и Часног поста.

Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, сахрањен је у понедељак, 22. марта 2010. године, после опела које је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслуживање игумана светогорских манастира на челу с Протом Свете Горе.

„Призвао је Господ у Своје вечно Царство оца нашега игумана ове Свете Обитељи, Мојсија јеромонаха. Живот свој провео је у страху Божијем, вери и љубави. Васпитан од својих часних родитеља, благодатно надахнут од Светитеља нашег времена, Николаја Охридског и Жичког.

Примио је анђелски образ у времену великог распећа наше помјесне Српске Цркве и нашег народа, 1949. године. Онда када су многи побјегли и напустили Цркву Божију и када се остварила она ријеч јеванђелска: „Ударићу пастира и овце ће се разбјежати“, млади Мојсије је примио крст на себе и пошао за Господом и служио је Господу и у отаџбини својој пролазној, до 1964. године, да би исте године дошао овдје у Свету Гору и овдје више од 45 година провео у посту и молитви, труду и подвигу“, рекао је Владика Амфилохије.

„Око његовога свештенога и освјештанога тијела сабрала се ево сва Света Гора. Поје пјесму Гора Атонска живоме Господу и молитвено једним срцем и једним устима испраћа овог часног духовника, старца и настојатеља ове Светиње. Нека би га Господ упокојио тамо где сија свјетлост лица Христовога, да заједно са Светим ктиторима ове Светиње, заједно са свима, који су Господу угодили у Светој Гори Атонској, прославља Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Свету Тројицу, Бога нашега, у векове векова“, рекао је Владика у беседи на опелу.

Вечни покој и блажено успење подај Господе свештенослужитељу твоме Мојсију. Амин