Албум фотографија Хиландар Краљу Петру I

Албум фотографија које су настале током краљеве посете Хиландару разликују се од протоколарних поклона који директно учествују у самој посети. Најпре, албум није уручен током краљеве посете, због техничких немогућности да се слике истог момента развију брижљиво одаберу и пригодно опреме за дар једном таквом госту. Зато ово јесте дар везан за саму посету, али који је уследио након ње. Сетимо се и заставе Краља Александра Обреновића, која је такође уследила као дар у спомен на Краљеву посету Хиландару.

Манастир Хиландар је за ову историјску прилику, посету Краља Петра, нарочито ангажовао тада солунског фотографа Алберта Франца Баубина. Зашто кажемо тада солунског. Алберт Ф. Баубин се код суседних народа води као српски и отомански фотограф, будући да је свој атеље најпре имао на територији Србије, а тек касније у Солуну. Албертов отац Франц је фотографски пионир на Балкану са својом фотографском радњом у Нишу, хотел Србија. Аустријско-немачког порекла Баубин млађи, похађао је школу у Јагодини где се у Завичајном музеју данас чувају његове фотографије. Из Јагодине 1872. године прелази у Параћин. Оженио се ћерком нишког трговца, са којом је имао синове Николу и Фрању. Породично су се сви бавили фотографским умећем. Путујући биоскоп Алберта Баубина стигао је 1897. у Србију из Чешке. Приказивао је филмове у Јагодини, Нишу и Скопљу. Фотографисао је и султана Мустафу III. Након Ниша, Скопља и Призрена, ради у Солуну отприлике до 1918. Његов ученик Аранђел Станковић - Баубин (1880-1957) отвара своју радњу у Скопљу, као и свој биоскоп "Вардар", остао је запамћен по фотогрфијама Првог светског рата. Након Албертове смрти, његови синови прелазе да раде у фото радњи код Арнађела Станковића.

заштитни знак Баубиновог солунског атељеа

Дакле, овај у то време познати фотограф по наруџбини манастира Хиландара фотографише не само посету Краља Петра манастиру, већ и највеће манастирске знаменитости. Брижљиво одабране фотографије израђује у два примерка и оформљује два албума кожног повеза браон боје, са натписом у златотиску:

"Хилендар

српска царска лавра у Светој Гори

Његовом Величанству Краљу Србије

Петру I

За спомен његове високе посете

25. марта 1910. године"

У доњем десном углу стоји податак о светлописцу:

"Фотограф А. Баубин

Слуон"

Приметне су грешке, најпре око датума Краљеве посете која се одиграла од 28. до 30. марта, а затим и Слуон уместо Солун.

У горњем левом углу, такође у техници златотиска, изведен је лични грб Краља Петра из периода када је био кнез (!?).

Краљу су даривана оба албума. Данас, један чува Народна библиотека а други Војни музеј у Београду.

Албум има 19 листова, са укупно 52 фотографије испод којих се налазе руком исписана кратка објашњења о фотографији.

Следе фотографије албума са распоредом и натписом као што стоји у албуму:

Поглед на манастир са брда на западној страни

Поглед на манастир са брда на источној страни

Искрцавање Њ.В.Краља Петра I на обалу Хилендарску (горе лево),
Њ.В. Краљ на путу за манастир (доле лево),
Њ.В.Краљ сади кипарис и маслине код душановог крста (десно)

Поздрављање Њ.В.Краља при уласку у манастир

Саборна црква Св.Ваведења са крстионицом

Унутрашња страна улаза са суседним зградама

Продужење улаза са уласком на Архондарик, Душановим архондариком, пекарницом, црквом Св.Саве и трпезом

У зборнику радова "Шесто казивање о Светој Гори" у дипломском раду Биљане Црвенковић, имамо погрешно читање појашњења слике, где пекарницу чита "типикарница". Реч је о старој манастирској пекари, страдалој у пожару 2004, док је типикарница назим за карејску посницу Св. Саве.

Пирг Св.Саве и црква Св.Аранђела,
Улазак у манастир (порта)

Стари бунар са зградом у којој је по предању умро Немања,
Стара махала

Продужење од трапезе, цистерна, звонара, спољашњост гроба Немањиног с његовом лозом и јужна страна саборне цркве

Света Богородица, Кипарис Немањин, Милош Обилић

Икона Св.Тројеручице са жезлом Алексија Комнена, сто краљев и игумански, Душанова застава

Ова фотографија потврђује и запис са посете Хиландару Краља Александра Обреновића, који је видео Душанов барјак у хиландарској цркви. То га је и инспирисало да и он Хиландару поклони барјак који би стајао у храму.

Фреске у цркви Св.Саве, јужна страна, северна страна

Гроб Св.Симеона Немање

Овде видимо изглед гроба Св. Симеона, како је изгледао до 1973. када је замењен сребрним који је израдио отац Војислав Билбија. Икона Уснуће Св.Симеона, која је стајала као горња плоча гроба данас се налази у сталној поставци ризнице манастира Хиландара.

Иконостас цркве СвСаве,
Игумански сто у општој трпезарији

Столице приказане на слици десно се данас налазе у манастирској ризници. Иконостас као и сама црква Св. Саве, са слике лево, су нажалост страдали у великом пожару 2004.

Унутрашњост цркве Св.Апостола,
Унутрашњост цркве Св.Богородице

Овде се мисли на параклис Рождества Пресвете Богородице, који је одмах изнад параклиса Св. Апостола.

Олтар цркве болничке,
Иконостас цркве Св. Ђорђа

Црквом болничком називају покровски параклис, јер је у том делу манастира била болница за монахе.

Брдо Самарија са ћелијом Св.Стевана,
Икона у кубету цркве Св.Јована на пиргу Св.Саве

Стари манастир са источне стране,
Стари манастир са југозападне стране,
Пирг Краља Милутина

Братство хиландарско

Из извештаја проте С. Димитријевића о стању у Хиландару, непосредно пред краљев долазак, знамо да је братство бројало 98 монаха и 22 искушеника, од којих 43 Срба, а остало су македонски, бугарски, чешки и грчки монаси. Уочи доласка Краља у братство су примљена још два Србина, Митрофан и Гаврило (Дожић) и замонашено осам српских искушеника.

Повеља Деспота Стевана Лазаревића,
Завеса коју је везла Јефимија, удова Деспота Угљеше Мрњавчевића

Плаштаница скопског митрополита Јована,
Повеља Краља Ст. Дечанског

Заправо реч је о катапетазми, завеси са царске двери, а не о плаштаници. Завеса је дар руског цара Ивана Грозног, а не Митрополита Јована.

Повеља Краља Милутина,
Завеса коју је поклонио руски цар Иван Грозни

Сада постаје јасно да су грешком замењена места слике са претходног листа где се заиста налази слика завесе, са сликом плаштанице која се налази на овом листу где је потписана завеса. Ова неправилност такође није примећена у раду из зборника "Шеста казивања о Светој Гори".

Повеља Краља Владислава,
Повеља Краља Душана из године 1344, којом поклања Хиландару село Куцово на реци Струми

Повења Краља Душана из год. 1336. за цркву Св.Аранђела у Штипу,
Повеља Цара Уроша из 1358. године

Повеља Деспота Гргура и брата му Вука,
Написмено којим Хилендарци продају Јовану Кастриоту арбанашки пирг

Повеља Краља Вукашина из 1336. године,
Повеља Деспота Угљеше из год. 1366,
Повеља султаније Маре из године 1489. за доходак из Дубровника

Повеље:
Деспота Стевана Лазаревића год. 1411,
Кнеза Лазара год. 1380,
Царице (султаније) Маре
Јована Драгаша год. 1377 за цркву Св. Василија у Штипу