Прву ствар коју можемо научити од муле, јесте нека врста покајања тачније. Мула неће никада проћи оним делом стазе на којој посрнула. Без обзира на све, вику и ударце, она ће по сваку цену пронаћи други пут да настави даље. Док људи, иако знају да су ту погрешили, кажу "неће се то поновити", "нисам ја такав, ја сам јак", "није ни важно, устао сам". Требамо попут мула да држимо на дистанци узрок греха, да га избегавамо по сваку цену.
Друго, њихова спремност на послушност. Та њихова спремност на послушност долази од њихове кротости. Не можемо се у животу ослонити на некога ко је непослушан, и ко се стално противи послушању.
Треће, њихова љубав према раду и њихово памћење. Отуда и у народу изрека "памти као мазга". Оне памте свој задатак, труде се да испуне своје сврху. Лако уче стазу којом требају да ходе и никада не скрећу са ње.
Обично подцењујемо животиње, поготово муле (мазге и магарце), сматрајући себе супериорним бићима. Међутим, због својих грехова често будемо испод нивоа животиња, а од њих можемо увек нешто научити уколико то желимо
На фотографијама ватопедски монах, који је од 1986. манастирски мулар.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.