Вечерас је у Протату панигир

икона током празника са почасном стражом карејске полиције

Вечерас је панигир у Протату као и у келији Достојно јест у част истоимене Чудотворне иконе Пресвете Богородице.

24. јуна празнује се икона "Достојно јест" због чуда које се десило пред њом у време патријарха Николаја Хрисоверга (983-996). То чудо састоји се у овоме. У близини Кареје налази се област звана Капсала и у њој разне келије. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Пресвете Богородице, живео је један врлински јеромонах са својим послушником. Пошто се у оближњем карејском саборном храму, Протату, сваке недеље служило бденије, то једне суботе предвече старац, полазећи на бденије, рече своме ученику: Чедо, ја идем на бденије, а ти како можеш читај своје правило.

Тако старац оде. А кад ноћ одмаче, неко закуца на врата од келије. Брат похита и отвори врата, и угледа једног непознатог монаха, који уђе и остаде у келији ону ноћ. А кад настаде време за јутрење, они обојица стадоше појати јутрење. Када дођоше на "Часнију од херувима", монах послушник отпева до краја "Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима, тебе што Бога - Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо.", стари славопој Богородици испеван од Светог Козме Епископа мајумског и црквеног химнографа. А онај монах странац даде други почетак славопоју, и отпева овако: "Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега"; затим присаједини: "Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима, тебе што Бога - Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо." 

Чувши то, монах послушник се удиви и рече монаху странцу: Ми певамо само "Часнију од херувима", а "Достојно" нисмо никада чули ни ми нити они пре нас. Него, молим те, учини ми љубав, па напиши за мене тај славопој, да га и ја певам Богородици. Монах странац му на то рече: Донеси ми мастило и хартију, да ти напишем. -Немам ни мастило ни хартију, одговори послушник. -Онда ми донеси једну плочу, рече странац. Монах отрча, нађе камену плочу и донесе је. Странац је узе и прстом исписа на њој песму: "Достојно јест". И гле чуда! слова се тако дубоко урезаше у тврду плочу као да су исписана по најмекшем воску. Затим странац рече брату: Од сада па убудуће тако ћете певати и ви и сви православни. Рекавши то, странац монах постаде невидљив. А то беше свети Архангел Гаврил, послан од Бога да објави ову Анђелску песму, најдоличнију Пресветој Мајци Божијој. То се види из тога што ондашњи оци, празнујући спомен овога чуда, сваке године вршаху богослужења и свету Литургију у споменутој келији, у исто време чествујући и славећи светог Архангела Гаврила, који је, од почетка до краја, остао богонадахнути славопојац Пресвете Богородице, и Њен радосни служитељ и благовесник. Па је и овом приликом послужио као објавитељ ове небеске славопојке истинитој Богоматери.

Када се старац врати са бденија у келију, послушник му отпева "Достојно јест", као што му Анђео беше наредио, и показа старцу плочу, исписану анђелском руком. Чувши и видевши то, старац беше запрепашћен таквим чудом. Затим узе плочу, оде у Протат и показа је Проту Свете Горе и осталим старцима, и исприча им све што се догодило. Они једногласно прославише Бога и заблагодарише Пресветој Богородици за ово чудо. Затим послаше плочу у Цариград патријарху и цару, са пропратним писмима, у којима подробно описаше чудесни догађај. Од тада се ова Анђелска песма разнесе по целоме свету, да је сви православни хришћани певају Пресветој Богомајци. А света икона Пречисте Богородице, која се налазила у цркви оне келије и пред којом се десило ово чудо, би од отаца Свете Горе пренета у цркву Протата, где се и данас налази. А келија она доби и сама назив "Достојно јест" као и икона Богомајке. Мелодија по којој је Архангел први пут испевао химну "Достојно јест" данас се назива "Карејско Достојно јест".

икона на свом месту у олтару Протата

Током године икона звана Достојно јест, стоји у трону на горњем месту олтара протатског храма. У одређене дане током године, светогорским типиком прописане, преноси се из олтара на леви проскинитари испред иконостаса у Протату. Ова икона се носи и у карејску пасхалну литију, када се уноси у манастир Кутлумуш, Светоандрејевски скит, манастирске антипроспије и битне карејске келије.