У хиландарској келији Светог Игњатија Антиохијског Богоносца - Јовањица, се подвизавао од 1987. до 2010. хиландарски монах, Немац пореклом, отац Пантелејмон.
 |
| са монашења о.Пантелејмона (иза седи старац Никанор) |
Отац Пантелејмон је дошао на Свету Гору 1982. Замонашио се у Хиландару, где је убрзо рукоположен за ђакона. Обављао је послушање црквењака и гостопримца. Обзиром да је био добар слухиста и имао јак и продоран глас, брзо је савладао црквено појање, и то најпре Мокрањца, а затим и византијско. Био је хиландарски лампадарије (вођа леве певнице).
Фебруара месеца 2010. год из здравствених разлога отишао је у Мађарску, у манастир Грабовац. Тог дана сам улазио бродом на Свету Гору и не слутећи да са ње заувек одлази мој пријатељ и брат Панта, како смо га од милоште звали. Годинама смо стајали раме уз раме за левом певницом, коју сам и ја водио у своје време. Увек је био спреман да покрије умор свога брата појца, на дугим, свеноћним бденијима у Хиландару. Треба знати да у то време у Хиландару није било појаца као данас. Када сам ја дошао у Хиландар, певали су само отац Методије (садашњи игуман) и отац Макарије. Бденија иако за појце напорна и дуга, за мене су била одмор, јер је увек долазио старац Пантелејмон са Јовањице који је радо певао. Ван празника смо се виђали ретко. У манастир није долазио обичним данима, а ја опет, нисам често долазио на Јовањицу. Једном док сам га испраћао ка манастиској капији, запитао сам га зашто не дође чешће, а он ми је одговорио: "Мој мерцедес не би то издржао!" Изненађено сам запитао -Зар ти оче имаш мерцедес? Насмејаног лица је узвратио: "Па какав сам ја то Немац без Мерцедеса. Дођи да видиш, овде је паркиран." У том се иза ћошка појавила матора мазга, коју отац Пантелејмон узе за узде тепајући јој: "Хајде Мерцедес, време је да се иде." Много касније, отац Пантелејмон је набавио неки ауто, али нисам сигуран да је то био мерцедес.
Бог је тако хтео, да се видимо не само тог дана када је излазио са Свете Горе, већ и оног дана када је заувек отишао и из Грчке. Наиме, након пар дана када сам ја кренуо назад за Србију, замолили су ме на портарници да понесем кесу са лековима које је заборавио отац Пантелејмон у својој келији на Јовањици. Понео сам лекове. У Уранополису ме је дочекао Сидонис, Грк из Уранополиса, верни пријатељ и дугогодишњи аргат (радник) оца Пантелејмона, иначе српски зет. Из аута је изашао и геронда Пантелејмон. Ћутали смо сва тројица, ћутали и плакали.
Отац Пантелејмон се упокојио на данашњи дан 2016. године.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.