На данашњи дан 1867. године освештани су темељи за саборни храм ватопедског скита Светог Апостола Андреја, а 1900. освештан је и сам храм.
Чину освећења темеља скитског храма 1867. године у име руског Императора присуствовао је Велики кнез Алексеј Александровић Романов, четврти син цара Александра II. Велики кнез је лично положио камен темељац за тада највећи храм на Балкану.
Велики кнез Алексеј седи у средини поред игумана манастира Пантелејмона 1867.
Храм андрејевског скита све до изградње београдскох храма Светог Саве био је највећи хришћански храм на Балкану.
Самом чину освећења храма 1900. године Велики кнез није присуствовао али је послао свог изасланика адмирала Вирилова. Том приликом адмирал Вирилов је у име Великог кнеза положио камен темељац за саборни храм пантократорског скита Светог Илије, који су све до 1993. насељавали Руси (данас оба скита насељавају Грци).
Освећење храма скита Светог Андреја обавио је светогорски келиот (келија Милопотамос) цариградски Патријарх Јоаким III. Патријарху су саслуживали Епископи из Русије, 2 архимандрита, 36 свештеника и 10 ђакона. У светогорском пристаништу Дафни руске топовњаче из флоте адмирала Вирилова испалиле су почасне плотуне.
Дикеј Андрејевског скита архимандрит Јосиф, фото 1893.год.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.