Светогорски типик у Цветну недељу

палмине гранчице на Цвети

У петак шесте недеље поста

На деветом часу износи се икона Васкрсења праведнога Лазара.

За почетак вечерње, односно литургије Пређеосвећених Дарова, после дрвеног била на звонику, звони се у велико звоно, а свеће се пале малополијелејно. У петак вече клепа се за мало повечерије, идући, без стајања, око цркве и чита се канон светом Лазару.

Пази: Уобичајени парастоси престају да се служе и настављају се тек после Томине недеље. Исто тако, оставља се Минеј, молебни и Богородични канони. Кољиво се, такође, не спрема у овом периоду, осим ако не падне у те дане празник Светог Георгија.

Лазарева субота

За почетак полуноћнице будилник и клепало, као и обично, док за јутрење иде празнично дрвено било на звонику и велико звоно. Свеће се пале малополијелејно, а кољиво Светоме се не спрема.

Од овога дана молитва на полуноћници „Господе Сведржитељу...” престаје се читати све до 22. септембра.

Пази: После трпезе еклисијарх или неко други од братије одлази и бере ловорове гранчице[1], за сутрашњи празник. Где је братија вичнија они плету од палминих гранчица крстове (као на првој фотографији).

Цвети

Сва је служба царска, бденије, као и обично у први час ноћи, сва звона звоне у три стиха, свеће се пале са преступком.

Пред читање Еванђеља, еклисијарх уноси у храм корпу са ловоровим гранчицама, или исплетеним крстовима, и поставља је на сточић крај проскинитарија. Такође, припремају и корпу са ловоровим лишћем, њу остављају са стране. Када свештеник, читајући Еванђеље, дође до места, где се каже „резаху грање од дрвећа и простираху по путу”, двојица црквењака са мандијама (без пана, већ само са камилавкама, јер се чита Еванђеље) носећи корпу са ловоровим лишћем, посипају лишће из ње по целом храму, почевши од Горњег места. Након Еванђеља, црквењак ставља крај стола са гранчицама чирак са упаљеном свећом, а игуман или ко други од свештеника, чита молитву за благосиљање гранчица. Када свештеник изнесе Еванђеље на целивање, игуман дели братији са степеница трона гранчице, са поздравом „Добра Пасха”[2].

Црквењаци при входу и током паљења свећа, свештеници и ђакони током јектенија, појци за певницама и сва братија у храму, током целе службе држе у левој руци гранчицу као символ победе Благословеног, који долази у име Господње.

Ујутру, кад сване часови и света литургија без кољива.

Истога дана увече, клепа се за вечерње, као и обично, а входа ради, свеће се пале славословно.

Након повечерија на коме се пева трипеснец, поново се враћају великопосни прекривачи у храм.

ватопедска литија на Цвети

____________

[1] На Светој Гори нема врбовог дрвета, док ловорове шуме су на сваком кораку.

[2] Грци, су између осталог, познати и по богатству различитих поздрава. На почетку месеца, сви се поздрављају поздравом Добар месец, на почетку седмице Добра седмица, на почетку поста Добар Триод, а како се пост ближи крају, све је чешћи поздрав Добра Пасха.