Пожар у једној од најлепших и најславнијих катедрала у свету пао је баш у васкршње дане. Коментатори, који су то гледали, једва су се сетили да се то догађа у време страсне недеље, и да то вероватно није случајно. Тај пожар, који је гледао читав свет, ја сам повезао са оним силним пожарима наших храмова на Косову и оним пожаром у којем је изгорео манастир Хиландар, вршњак катедрале Нотр Дам - рекао је песник.
Пожар у Хиландару, по његовим речима, нико није видео, "а он је у ствари најавио овај који се десио у ове дане":
- Јер то можда није горела једна катедрала, један храм, него цела цивилизација. То знамење је тако велико и дубоко да ће сигурно дуго трајати да се оно разуме и прими к знању - нагласио је Бећковић.
Он је испричао како је пре више од пола века био у манастиру Хиландар, који је назвао "најдоњим каменом нашег духовног постојања". Ту је написао песму "Богородица Тројеручица", чијим је казивањем започео представљање "Портрета", од оних из дубоке прошлости до савременика и пријатеља који су обликовали његов живот.
- Хиландар је једино место где Срби већ осам векова ништа нису радили, него су постили и молили се. Нису појели комад меса, ни криво се заклели, ни лажно сведочили. И кад један народ има такву једну семенку, чисту, он се из ње може поново родити и препородити - поручио је песник.
Уследила је "Прича о Светом Сави", "првом српском писцу, чије име и презиме знамо".
- То је портрет који имамо у својој личној карти, а нема га ниједан европски народ, нити је неки његов вршњак живљи од њега, ни присутнији у животу свог народа - закључио је Бећковић.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.