Још по нешто о Тројеручици

Тројеручица средином ХХ века

О Тројеручици знамо доста тога...историју...чуда. Знамо да је литијска икона, односно икона која је осликана са обе стране даске, како би се током литијског ношења позади такође гледала икона а не гола даска. На полеђини је изображен Свети Никола. Прошли пут смо видели и шта пише на Њеној украсној ризи. Сада ћемо погледати испод окова.

Тројеручица је најпоштованија икона манастира Хиландара, такође је међу поштованијим Чудотворним иконама Свете Горе. Димензија 106х86, икона припада типу Одигитрије, разликујући се од овог иконографског типа само по томе што Пресвета држи Богомладенца на десној руци. Уобичајено је да Одигитрија држи Христа не левој, док десном указује на Њега који својом десницом благосиља а у левој држи свитак, као што је Он изображен и на Тројеручици. Потврда да је реч о одигитријском типу налази се у остацима натписа "Одигитрија" испод слова МР на самом бојаном слоју иконе.

Тројеручица без окова

На Тројеручици без металне ризе (украсног окова) уочљиви су трагови тринаест раније постојећих вотивних дарова. Тачније десет, ако изузмемо три звезде (стилизована крина) које се увек сликају на Богородици и то: једна на глави а две на раменима. Ове звезде символизију њену девственост пре рођења, у рођењу и по рођењу. 

Свакако најпознатији вотивни дар по коме икона и носи свој назив, јесте "трећа рука" - рука коју је на икону поставио Св. Јован Дамаскин у знак свог чудесног исцељења. Оно што овде примећујемо јесте другачији првобитни положај, па и изглед, ове руке. За разлику од данашњег места где се сребрна рука налази испод Богородичине десне шаке, првобитна позиција је била испод Њене леве шаке. Није јасно зашто је у XIX веку творац постојеће украсне металне ризе променио место овде најпознатијем вотивном дару. Такође, приметно је да то није иста шака, већ да је са оковом начињена нова. Старој шаци, на основу трагова на икони испод окова, не можемо одредити материјал од којег је била али свакако видимо да је другачије изгледала. Била је причвршћена металним клинцима, чији су трагови евидентни, и имала је палац одвојен од кажипрста за разлику од данашње из XIX века где су сви прсти спојени.

О распрострањености култа Тројеручице међу Србима, сведочи и фреска из XIV века (1340-1342) у Белој цркви Каранској.

Коришћене илустрације И. Бенчева