У неким од манастира, постоји новији обичај, да се током читавог поста петком увече чита и акатист Пресветој Богородици. У старијим манастирским уставима ова служба се не помиње. Након будилника и свакодневног малог клепала пред повечерије, негде се акатист наглашава и свим звонима, док по негде само ударањем у железно било на звонику или припрати.
Поставивши налоњ пред престоном иконом Пресвете Богородице, црквењак на њега полаже књигу са Благовештенским акатистом. Између налоња и иконе поставља два чирака са свећама и кадионицом, која виси на једном од њих. Током читања Символа вере на повечерију, полако еклисијарх почиње да пали свеће на чирацима и фуније или свеће на висећем крсту изнад царских двери.
На почетку првог кондака „Теби Богородице...” који се пева, свештеник кади цео храм. По завршетку појања отпочиње свештеник читање прве статије акатиста, односно три кондака и икоса по поретку. На сваком „Радуј се Невесто Неневесна” и „Алилуја” свештеник кади икону. По завршетку прве статије појци певају поново кондак „Теби Богородице...” а свештеник кади храм из места.
На акатисту свештеник чита и Еванђеље петка прве седмице поста, од Јована зачало 50.
У суботу прве недеље свете четрдесетнице
За почетак јутрења, такође се клепа на звонари и звони у два мала звона, а за литургију се спрема кољиво.
из књиге "Светогорски богослужбени устав"
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.