Атонијада

На десетак минута хода од Протата (саборног храма у Кареји) налази се ватопедски општежитељни скит Светог Андреја. У време отоманске империје скит је од стране Турака прозван Сарај, јер подсећа на праву палату (на турском сарај), овај назив је задржан до данас. Иако на грчкој, тачније ватопедској земњи, оснивачи скита су били руси. У скиту се живело по најстрожијем монашком типику тзв. Хаџигеоргијевском типику. Овај типик је прописивао пост преко читаве године и непрекидна богослужења. Познато је да је хаџи Георгије, оснивач тог типика чак и на Васкрс кувао кромпир са цвеколом, како би кромпир попримио боју, и онда се са својом братијом куцао кромпирима уз поздрав Христос васкрсе, Ваистину васкрсе! 

Скитска саборна црква све до изградње храма Светог Саве у Београду била је највећа црква на Балкану. У овом скиту су се својеврено подвизавала и двојица патријараха, Атанасије III и Серафим I. Главна црква у скиту, је завршена 1900. год. и представља посебно поглавље. У југоисточном крилу огромног комплекса светоандрејског скита још од 1930. год. смештена је светогорска духовна академија позната као Атонијада. Ова школа први пут је отворена 1749. год. на иницијативу патријарха Кирила V, првобитно је била смештена у засебној грађевини изнад Манастира Ватопеда. Данас је та грађевина запустела, али је наставила са радом зграда Атонијаде при Светоандрејском скиту.

Атонијада је имала статус високошколске установе која је требало да делује као „унивезитет грчких предмета, да образује и подучава на свим пољима логичких, филозофских и теолошких наука”. Првобитна замисао је била да се у њој образују светогорски монаси, данас њу похађају ученици из свих православних земаља света. Атонијаду финансирају светогорски манастири.

Атонијада је привремено престала са радом у периоду 1821-1842 у време грчког устанка , као и између 1940-1953. На свим степенима образовања ученици живе по киновијском (општежитељном) систему и изучавају иконописање, црквене текстове и црквену музику, поред предмета школског програма за државне школе. Ученици су дужни да носе подраснике, скуфије, појасеве и расе као школске униформе. Један од првих директора је био Евгеније Вулгарис, а предавао је у њој велики број просветљених свештеника тог доба, као што су Мелетије Ватопедски, Никола Зерзулис, Неофит Кавсокаливитски, Никодим Светогорац и будући Александријски Патријарх Кипријан. Ђаци школе су били Козма Етолски, Јосиф Мисиодак, Христофор Макреос, Христодул Памплекис, Гаврило Калонос, Атанасије Париос и Рига од Фере. 

Деведесетих година Ватопед је покушао да провуче идеју да се сазида нова, засебна зграда Атонијаде у центру Кареје, на хиландарском имању, како би испразнили свој посед, скит. Предлог није усвојен.