среда, 04. март 2020.

На данашњи дан десила су се два велика пожара

Пожари представљају за манастирска здања на Светој Гори сталну опасност. Током лета прете шумски пожари, а током зиме стара ложишта и димњаци. Грађење уз обилату употребу дрвета учинило је манастире осетљивим на ватру. У случају када се пламен отме контроли лако се развијају праве стихије. Скоро сви светогорски манастири у својим летописима бележе велике пожаре. Чак се јављају и у данашње време као нпр. скорашњи пожар у звонари Протатске цркве у Кареји. Једино у Великој Лаври и Дохијару нису никада забележни.

На данашњи дан горела су два светогорска манастира, манастир Ксиропотам 1952 и манастир Хиландар 2004.

Ксиропотам непосредно након пожара
Манастир Ксиропотам. Увече, 4. марта 1952, запалила се једна од монашких келија. Током 24 сата пожар се раширио на читаво крило у коме је изгорело око 150 келија. У пожару су страдала и два параклиса, Светог Димитрија и Светих Апостола.


Манастир Хиландар. У Светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, избио је пожар великих размера. Пожар је почео нешто након 1 сат по поноћи у делу званом Игуменарија. Монаси су у првом тренутку успели да локализују и чак угасе пожар на доњем спрату Игуменарије. Међутим на недоступним местима тињање се наставило и захватило дрвену греду која је водила до крова са друге стране зграде запаливши дрвену кровну конструкцију прекривену каменим покривачем.

Пошто је манастир, као средњовековно насеље, сачињен од објеката у низу, пожар се веома брзо пренео преко кровне конструкције целе северне половине манастира, све до параклиса Светог Архангела Михаила и пирга Светог Саве, где се кров завршавао. У првим сатима монаси су покушали да савладају стихију и да у исто време евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице. Ватрогасци су успели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутру. Конаци су горели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача.

Ветар који је допринео ширењу пожара на целу северну половину манастирског комплекса у исто време је спречио да се он пренесе јужно са Игуменарије на трпезарију краља Милутина. На тај начин највредније драгоцености, свештене иконе и рукописно наслеђе остали су сачувани од потпуног уништења.

Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Већ следећег дана је пристигла и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Кареје, грчке државе, војске али и наших људи и њихових грчких пријатеља из Солуна и околине. 

Хиландар је раније страдао у великим пожарима 1722. када по речима савременика: „Од пирга Св.Саве до пирга Св.Ђорђа све изгоре“ и 1775. године. Најразорнији пожар је, међутим, избио у наше време, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Уништено је и тешко оштећено 5897м2 или близу 55% корисне површине. Параклис Светих 40 мученика је потпуно нестао, параклиси Светог Димитрија, Светог Саве и Светог Николе су значајно оштећени. Најстарије сачуване аутентичне монашке келије са краја 16 века, веома ретке на Светој Гори, такође су потпуно уништене. Страдали су конаци Игуменарија (17-19 в.), Дохија (17.в.), Велики конак (19.в), Синодик (19.в.), улазни комплекс (17.в.), Стари конак (14-19в) и Бели конак (16.в.)

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.