Лекар је монах Македонац, прост видар. Он је некада служио у неког видара и са њиме путовао по селима и помагао му у раду, прикупљао лековите траве, кувао их или онако пресне привијао на ране, па је отуда прилично научио да лечи. Када је дошао у Хилендар и видео да нема лекара покалуђерио се и примио за лекара још као млад човек. Он не познаје унутрашње болести, за то противу ватруштине увек употребљава један лек, па ма од које болести та ватра долазила.
Једном дочује он од неког лекара, за нов сигуран лек противу ватруштине, па га набави. У том се разболи поп Киријак и позове га, али доктор му одговори: "Молим те, причекај до сутра, има у болници једно аргаче, исто тако у ватри, па ћу вечерас на њему да опробам мој нови лек, а теби ћу га сутра дати." Сирото аргаче пило је тај лек и у зору умрло, те се тако отац Киријак спасе новог лека.
Имућнији од братије иду на лечење у Кареју или Зограф бугарски, где има добар лекар. Наш лекар има једну собу за апотеку у којој има разних лекова у вредности 50 турских лира, има два помоћника - болничара и две собе за болницу. Он већином лечи лековима за трљање, привијање, лаксир затвор и грозницу. Лекови се добављају из Солуна. Годишње се за њих троши до 40 турских лира.
"Живот у манастиру Хилендару"
(написао игуман Методије С. Миловановић; 1908. година)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.