Старац Кирило Хиландарац (9.10.1935 - 6.2.2018.)

На данашњи дан, пре две године, упокојио се знаменити хиландарски старац и духовник јеромонах Кирило.

Отац Кирило је рођен 9. октобра 1935. године у богомољачком селу Риђевштица, општина Трстеник, у побожној породици Стојадина и Милије Вешковац. На крштењу је добио име Радојко. У својој петнаестој години одлази у манастир Витовницу, где прима монашки постриг 27. августа 1953. године.

Са игуманом Хризостомом и читавим братством (њих 7) долазе у Шумадијску епархију, у манастир Драчу 21. новембра 1955. године.

о.Кирило као војник

Из Драче одлази на одслужење војног рока у Словенију, одакле емигрира у Аустрију тражећи политички азил. Из Аустрије, живот га одводи у Америку, код предратног игумана Драче и хиландарског пострижника, Епископа Дионисија (Миливојевића).

старци: Никанор, Мојсије, Рафаило и Кирило

У чин јерођакона рукоположен је на Пасху 1961. у манастиру Светог Саве у Либертивилу у САД. У чин презвитера рукоположен је 6. августа 1963., такође у САД. Након избијања раскола и тешког живота за монаха у таквој атмосфери, одлучује се за повратак у Европу, стављајући се овог пута под омофор Архиепископа берлинско-германског Марка (Руска Загранична Црква). По доласку Епископа Амфилохија (Радовића) на трон банатских Архијереја одлучује се за повратак у Српску Цркву, са идејом да одатле оде у манастир Хиландар. У то време, банатски Владика Амфилохије је обновио древни хиландарски метох манастир Хајдучицу, са идејом да одатле шаље искушенике и монахе у Хиландар који је тада оскудевао са људством. И заиста, из Хајдучице у Хиландар 1987. године одлазе јеромонаси Кирило и Рафаило,  као и двојица искушеника потоњи монаси Илија и Данило.

о.Кирило на послушању пекара

на послушању пчелара

Током свог монашког живота био је на многим послушањима, пекар, пчелар, црквењак, неуморно радећи на очувању, у то време, веома угроженог манастира. Међутим, најзначајнији допринос оца Кирила је у његовом неуморном богослужењу, годинама служећи као једини служашчи јеромонах у манастиру, његовој ревности и истрајности у молитви, истовремено обављајући и поменута послушања. Свакодневно је исповедао, поучавао и духовно укрепљивао велики број поклоника који су долазили у Хиландар. Увек омиљен, вредан, својим једноставним животом у свим околностима у којима се налазио, био је живо сведочанство суштине монашког позива и прави духовни украс Цркве. 

са Часним крстом

По обнови општежића 1990. године отац Кирило прима велику схиму од хиландарског игумана Пајсија. Од 31. децембра 1997. па до упокојења, обавља дужност члана Свештеног сабора стараца манастира Хиландара (Управа манастира). Одлуком сабора стараца, а услед немоћи игумана Мојсија, старац Кирило је 1999. именован за манастирског духовника који је неуморно исповедао братију и све поклонике који су то желели.

Омален телесним растом, овај духовни горостас ће остати дуго у сећању не само оних који су га познавали већ и оних који су само слушали о њему. Завршетком земног живота старца Кирила Хиландарца, завршена је једна епоха манастира Хиландара. Да није њега било, не би ни мене као монаха данас било, а ни многих других који се радујемо поновном сусрету са нашим Дедицом.

Вечан ти спомен, наш Старче!