 |
| грчки келиоти као доборовољци |
На данашњи дан 1912. године грчка ратна морнарица је званично ослободила Свету Гору од Османског царства. Иако су Грци данас склони претеривању у својим хвалоспевима, чињеница је да није било никаквог отпора од стране Турака приликом ослобођења Свете Горе. Грчки адмирал је ступио на тло Свете Горе, а турски кајмакан (турски заповедник Свете Горе, попут данашњег грчког дикитиса=политичког гувернера) је предао своју сабљу и симболе турске власти над Атоном.
Сутрадан је у Кареји одржана свечана седница Свештене Општине на којој није присуствовао антипросоп руског манастира. Због чега?!
Наиме, постојао је званични предлог руског цара, да савез свих православних земаља брине о Светој Гори која ће остати независна од било које државе - правни суверенитет са финансијском подршком православних земаља. Ову иницијативу су подржале све православне земље изузев Грчке, која је сматрала да Света Гора треба да изгуби своју независност у корист Грчке. Нажалост, овакав став Грчке државе подржали су и светогорци грчке националности. То је отишло до те мере, да су седамнаест грчких манастира затражили заштиту своје идеје од неправославних држава, које су представљале светску силу. Грчки манастиру су се обратили пре свега Британији и Француској. У свом образложењу су се позивали и на то да су словенски монаси увек уживали равноправност од стране Грка, док сумњају да би они уживали исту меру "слободе" у независној Светој Гори под протекторатом православних земаља, које су већином словенске (Русија, Србија, Бугарска, Црна Гора). Реално, највећи страх су имали од Руса, који су били апсолутно већинско монаштво на Атону.
Данас, када Света Гора трпи одређене притиске од стране државе и Европске уније, поставља се питање да ли су тадашњи оци погрешили што нису прихватили независност?
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.