Свети велики понедељак
У понедељак, уторак и среду, клепа се за полуноћницу и јутрење, као и обично. Мада у неком обитељима почиње доста раније служба као όρθρος βαθύς (утро глубоко). Полуноћница се читаве Страсне седмице чита у главном делу храма, наосу.
На свети Престо свештеник полаже икону Господњег Страдања (Νυμφίος, Женик Церкви) и пред њу се ставља упаљена свећа. Док се пева тропар на јутрењу „се Женик грјадет” свештеник са иконом излази кроз царске двери и ставља је на проскинитари. Од двери до проскинитарија испред свештеника иде еклисијарх са упаљеном свећом на чираку. Чредник се први поклања икони, а затим игуман и сви оци по реду.
Од понедељка Страсне седмице престају литије за упокојене.
За часове и вечерње клепа се у први час дана. Часови без катизми. Пре почетка часова спрема се налоњ за читање светога Еванђеља. Иза налоња поставља се чирак са упаљеном свећом и кадионицом. Сва ова три велика света дана служи се и света литургија Пређеосвећених Дарова.
У понедељак и уторак бива велико повечерије у десети час дана, а у среду мало повечерије у девети час дана.
Пази: Пошто се Псалтир више не чита, износи се налоњ, који је коришћен за читање псалтира. Такође се скидају и великопосни прекривачи са певница као и завесе са икона. У Хиландару, само код Тројеручице остаје завеса, као и оне на дверима царским и од припрате. Такође, још се не мењају прекривачи на столовима целивајућих икона, као ни у олтару. Све ово што је остало, скида се на велику суботу увече.
Из књиге "Светогорски богослужбени устав" Онуфрија Хиландарца
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.