Синаксар петка друге седмице поста

Браћо и оци! Радујем се ја, смирени, видећи мир у душама вашим. Радујем се вашем јединомислију и вашој узајамној љубави, радујем се што ви успешно и стрпљиво проводите пост, ради спасења душа и благе наде на вечни живот. Јер од свих врлине нема веће од мира и јединомислија. И то је плод уздржавања, а где се појави и борави та врлина, тамо свако зло и лукавство ишчезавају. Ишчезле су и наше размирице, нереди, прекословља, клевета, непослушање, гордост и свако друго зло. Они од вас, браћо, који су усрдни, нека знају да тиме не доносе само себи корист, него и друге побуђују ка добру добрим примером, за шта ће од Бога добити велику награду. А они који пружају лош пример сами ће себи зарадити најжешће муке. Они који научавају речју и друге побуђују ка врлини по Богу – јесу другови Божији, сапутници светих ангела и наследници благослова. О, кад бисмо могли увек бити тако пуни врлина! И нека не престаје и никада не оскудева у нама љубав Божија, јер Христос говори: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим (Лк. 10:27). Онај који тако пољуби Бога никада се не засићује љубави Његове, не умара се, не лијени се, него умножава топлоту, усрдношћу распаљује усрдност, сазидавајући и израстајући у срцу свом узлажење врлина, преуспевајући и растући из силе у силу духовну, и то непрестано и увек… Ради стицања Божанственог богатства, наслеђа Царства Небеског, наслађивања вечним благом, ради избављења од бесконачних казни вечног мучења – нећемо ли издржати било какве тешкоће и злопаћење са радошћу и усрдношћу?.. И тако, преклињем вас, будимо храбри, надом се радујући, у патњи трпећи, претрпљујући у молитви, појању, стихословљу и читању, како бисмо усредсредили ум свој на Бога и на себе и избавили га од некорисних помисли; јер доколица, нерад и леност јесу узрок сваког лошег дела, а делање и старатељност чувају од прљавштине ум наш.

Побринимо се такође и за послушање, нека свако извршава своје служење без роптања и са страхом Божијим. ела наша нека се врше по чину, у благоговенију и без метежа. Пољубимо мир брата нашег, стекнимо ревност према свему што садејствује спасењу душа наших. А још Бога молимо и за браћу нашу која пролазе послушања, да их покрије Бог. Помолите се и за мене смиреног, да устима мојим буде дарована реч корисна и да проводим житије право и православно, да бих вашом љубављу и ја, недостојни, стекао спасење душе, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин.