Скит Cв. Илије је у поседу манастира Пантократора и један је од најмлађих скитова Свете Горе. Подигли су га руски монаси у осамнаестом веку, у време процвата руског монаштва на Атону. Временом, од свог оснивања до данас био је насељен монасима из Молдавије, Русије, од 1970. до 1992. и Русима који су дошли из Америке, а од 1992. грчким монасима. У њему се некада подвизавао свети Пајсије Величковски. Света Гора је у једном периоду (1957), услед наглог екуменизма Патријарха Атинагоре, престала да општи са цариградском патријаршијом. Након његове смрти, манастири су се полако враћали у општење са Цариградом, да би, након многобројних дијалога и компромиса, светогорска Општина донела одлуку о поновном успостављању канонског јединства са патријаршијом. Братија Илинског скита није прихватила ово измирење и самим тим је остала ван јединства са васељенском патријаршијом. Будући да скит по устројству не ужива независност као светогорски манастири, то је Константинопољ извршио притисак на матични манастир Пантократор па је 20. маја 1992. братство скита, уз помоћ полиције, исељено из свога станишта.
Повезани текст: Уснуо у Господу последњи руски дикеј Светоилинског скита
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.