Једно од старих и непромењених предања Цркве јесу и молитве за умрле. Сведочење светог Еванђеља о Божанском и страшном Преображењу Господа, које нам представља Мојсија и Илију, као и прича о Лазару и богаташу, недвосмислено показују да и умрли поседују савршену свест.
Живот се прошавши кроз смрт наставља. Сви који одлазе задржавају духовну везу са члановима Цркве који су још на земљи, кроз заједничку љубав ка Христу. Та љубав повезује све верне у једну целину. Повезује их јер је Црква једна и њена је глава Христос. Ми који верујемо јесмо Тело Цркве, и појединачно сваки од нас је један уд тога тела.
Смрт само чувствено мења односе између оних који су умрли и оних који живе. "И кад живимо и кад умиремо, Господњи смо" (Рм. 14, 7-8).
Црква се дели на Торжествујућу и Војинствујућу. Торжествујућој припадају они који су победоносно окончали борбу у земаљском животу и ишчекују венац правде "у онај дан". Војинствујућој припадају они који се још боре против греха, како би постигли савршенство. Чланови Торжествујуће и Војинствујуће Цркве међу собом имају нераскидиву везу. Они који су на небу нису незаинтересовани за оне који су још увек на земљи. "Земаљска смрт, раздвајање душе од тела, не раскида везу верника са Црквом. Не одваја га од осталих његових у Христу сачланова". Уосталом љубав је вечна управо као и душе.
Из многих сведочанстава која постоје у Светом Писму, али пре свега у нашој Црквеној историји и Предању, сазнајемо да постоји узајамно духовно општење и подршка кроз љубав и молитву једних за друге, између чланова небеске и земаљске Цркве, јер сви чинимо "једну заједницу светих".
Сви који су отишли и сви ми који живимо у овом свету налазимо се у тајанственој и надземаљској заједници живота, молитве и братске љубави међу нама. Кроз ову повезаност једни помажу другима. Тако је одредила љубав Божија, хотећи да се један спашава уз помоћ другога.
На овом односу се базирају парастоси наше Цркве, која их је од почетка вршила и молила се за упокојене. Ако не би доносили корист, не би их вршила и не би се молила за упокојене.
из књиге јеромонаха Бенедикта Светогорца: "Парастоси и њихов значај", издавачка кућа "Кивот"
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.