Византијско појање није само још један облик музике. Оно је примарно усмерено у слављење Бога, без величања композитора и извођача. Просто, оно је помоћно средство за молитву, облик мелодијске молитве. За разлику од музике која се углавном компонује за слушање без обзира дали су то концертне дворане или неки други простор, византијско појање је компоновано за молитву у храму. Композиције западних композитора на богослужбену "тематику" углавном су на самим богослужењима неупотребљиве, док је византијско појање базирано на примену у различитим богослужењима. Својим једноставним унисоним извођењем, не одвлачи пажњу са молитве, што је нажалост чест случај код театралности полифоних композиција. Кодификовано у осам тоналитета, очувало се од првих векова хришћанства до данас.
Као жива уметност која постоји 2000 година, Византијско појање је 11. децембра 2019. уписано у листу нематеријалне баштине UNESCO.
ватопедски појци "Достојно јест", претходи возглас игумана Јефрема "Особито за Пресвету..."
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.