Хиландарски параклис Светих Архангела

Црква Светих Архангела је поред Саборне једини сакрални објекат у порти Хиландара, који је независна грађевина иако се мало додирује са Белим конаком. По предању, подигао ју је цар Душан. Будући да је цар са царицом боравио овде у зиму 1347/1348. године, да је његова главна задужбина посвећена Св. Архангелима - а да је, са друге стране, предање на Светој Гори поуздано, више пута је већ подвучено, предању би се могло веровати.

Црква лежи непосредно поред Пирга Св. Саве, на северозападној страни. У основи је приближно квадратног облика. Има подрум и приземље ако се по намени простора суди, а приземље и спрат ако посматра у односу на ниво порте. Са јужне стране је степениште које води до платоа испред Пирга Св. Саве. Са једног подеста овог степеништа улази се у подрум. У приземље, односно у храм, улази се са источне стране, такође са подеста степеништа, из неугледног пролаза према суседном конаку.

унутрашњост параклиса

Подрум има на западној страни две отвором повезане неједнаке омање просторије, пресведене полуобличастим сводовима, из којих се према истоку пружају два уска издужена простора између врло дебелих зидова. Није јасна њихова намена. Североисточни део подрума је мала цистерна. Невелики простор између Пирга Св. Саве и суседног конака према северу једно време био је цистерна за воду из које постоји веза са подрумом цркве. Врло је вероватно да су поменути простори и мала цистерна били функционално повезани са овом већом. Подрум је, изгледа, имао двоја наспрамно постављена врата. У функцији су јужна, која имају гвоздена крила. У време игумана Пајсија (1990. год) овај простор је адаптиран у крстионицу, која се не користи. 

Приземље (где је сама црква) такође има два дела, наос са олтарским простором према северу објекта и ходник, који има функцију припрате, према југу. Над наосом се диже кубе које је ослоњено преко пандатифа на свод изнад олтарског простора и лукове на осталим странама, односно на пиластре који носе целу ову конструкцију. На кубету је од осам могућих прозора у функцији само четири. Два источна и један западни су вероватно одувек били зазидани, или најкасније 1718. године, а један на североисточној страни је зазидан недавно. Читава грађевина је споља омалтерисана оросан-малтером, обојена и осликана 1847. године. Година је уписана споља црном бојом на западном прозору кубета. 

живопис из 14. века

Живопис из 14. века сачувао се само у ходнику, који има и функцију припрате, на његовом источном, јужном и западном зиду. У наосу и у олтарском простору од старог живописа постоје само трагови. Нови живопис је, према натпису у северном прозору, настао 1718. године при игуману Макарију а трошком двојице мирјана.

Проф. Мирко Ковачевић