Вечерас је панигир у манастиру Констамонит

Вечерас празнује манастир Констамонит, последњи (двадесети) у светогорској хијерархији, посвећен Светом Архиђакону Стефану.

Манастир Констамонит подигнут је на југозападном делу Свете Атонске Горе који је густо покривен шумама и окружен брдима, због чега је нарочито усамљен.

Сведочанства о оснивању манастира су различита. Према једнима као оснивач појављује се Константин Велики или његов син Констанс, према другима – велможа царског двора Комнена (XIII век).

Историјски се први пут помиње у XI веку, али под именом Кастамонит. Порекло назива Констамонит повезује се са гајењем кестена, а према другом предању манастир је основао неки подвижник из места Кастамона у Пафлагонији.

Почетком XIV века манастир је горео, али је убрзо обновљен великодушношћу кнегиње Ане Филантропине. У XV веку поново је страдао од пожара и обновљен је новцем монаха српског порекла Романа и новцем деспота Ђурађа Бранковића.

Манастир има изглед затвореног четвороугаоника и изграђен је у традиционалном облику утврђења. На средини манастирског дворишта смештен је Саборни храм подигнут у XIX веку, који је посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану (22. јануар).

У Саборној цркви налазе се три старе чудотворне иконе: Богородица Одазвана (Антифонитрија), свети првомученик Стефан и Богородица Водитељица (Одигитрија), коју је из Цариграда донела кнегиња Ана.

Међу манастирским светињама чува се део Христовог пурпурног плашта и делови моштију следећих светих: првомученика и архиђакона Стефана, свештеномученика Власија, цара Константина, Трифуна и других.

Осим Саборне цркве у манастиру је још осам параклиса.