Јуче о Немцима а данас о партизанима на Светој Гори

Јуче смо објавили текст о животу Свете Горе током немачке окупације, данас прочитајте како су изгледале прве послератне године на Светој Гори.

капетан Папагеоргиу са својим следбеницима

Група од око 400 грчких и албанских партизана, предвођена капетаном Костасом Папагеоргијем, у зору 16. октобра 1948. напала је Кареју. Међу разбојницима је било и жена које нису мариле за светогорски аватон (забрана уласка жена). 

Евгенија Пегиу, једна од жена која је као партизанка ушла на Свету Гору

Грчки грађански рат који је трајао од 1946. до 1949, био је први пример послератне комунистичке оружане побуне у жељи за влашћу. Комунистичка партија Грчке (ККЕ) бојкотовала је изборе 1946. година на којима је победила монархистичка партија. Такође, референдумом је одлучено да остаје монархија. Иако изоловани од СССР-а грчки комунисти наилазе на велику подржу послератне Југославије и Тита. Генерал Маркос руководи својим борцима са територије Брозове Југославије. Зараћене стране своје залихе допуњују одузимањем од својих сународника. Партизанима Халкидикија честа мета су били светогорски манастири и њихови метоси на Халкидикију. Данак је платио и хиландарски метох Каково. 

Први озбиљнији инцидент на самој Светој Гори десио се 23. априла 1947. када је 42 наоружана разбојника похарало луку Дафни. Предвођени капетаном К. Папагеоргијем, разбојници су најпре напали жандармеријску станицу у Дафнију, затим опљачкали светогорску пошту, царину и продавнице. Нису поштеђени ни оближњи манастири, из којих су изнели укупно 110 врећа брашна и других намирница. Плен су натоварили на моторну лађу "Свети Никола" која се налазила у Дафнију и њоме побегли са Свете Горе. Брод жандармерије их је ускоро сустигао, уследила је права борба. Разбојници су били приморани да оставе целокупан плен иза себе како би спасили живе главе. Жандармерија је забележила губитке, двојица мртвих и двојица рањених. Разбојници нису имали губитке у људству.

Сукоби са разбојницима капетана Папагеоргија, на Светој Гори и око ње трајали су све до 1949, као и грађански рат. 

22. априла 1948. 30 разбојника је опљачкало манастир Хиландар.

8. маја 1948. опљачкан је Есфигмен.

11. октобра 1948. опсада манастира Каракал.

8. новембра 1948. опсада манастира Филотеј.

17. новембра 1948. покушај пљачке манастира Зограф. У Зографу се налазила скривена жандармерија која је одбила напад разбојника. Зограф је посебно чуван због страха да не дође до масакра над бугарским монасима, обзиром да су Бугари били на страни Немаца током рата.

10. јуна 1949. разбојници су од стране регуларне војске заустављени код Ксерксовог пролаза (близу Неа Роде) и тиме спречени да нападну Свету Гору. Вођа разбојника, капетан Коста заробљен је тек 1. 8. 1950. у месту Велика Панагија надомак Јерисоса, где је и погубљен.