Данас славимо Мученике Зографске

Када је цар Михаило VIII Палеолог (1258-1282 г.) склопио са римским папом злогласну Лионску унију 1274. г., да би од папе добио помоћ против Бугара, Срба и западњака, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска најпре уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за 500 година.

Отпадници најпре нападоше на Велику Лавру. Пресвета Богородица се јави братији Велике Лавре и рече им да долазе Латини, те да се склоне у планину. Само двојица клирика својевољно остадоше у манастиру. И супротно сваком очекивању, они хорди начинише дочек попут дочека православним Архијерејима. И не само то, него и саслуживаше им у њиховим молитвама. По одласку Латина, црква у којој служише потону у земљу, а двојица отпалих клирика преминуше. Игуман Лавре и братија их сахранише по манастирском обичају на гробљу, али их сутрадан нађоше како леже ван гробова. Тада игуман помисли да неко од братије то учини из срџбе на ову двојицу што саслуживаше са Латинима. Али, када се исто догоди и другог и трећег јутра, игуман схвати да их Пресвета Богородица не прима у свој Перивој, те нареди старац да ову двојицу однесу у пећину далеко изнад манастира.

Ова пећина је била отворена све до 1993.године, када је наредбом цариградског патријарха улаз зазидан. До тада су многи монаси одлазили да виде двојицу проклетих, који не само да нису иструлели, већ су им кроз све те векове расли нокти и коса. Причали су ми старији монаси, који су их видели, да ништа страшније човек не може ни видети. Пећина прекривена власима и две наказе налик на звери. Као што се поред светитељских моштију немоћни исцељују, тако се поред ових разбољева. Тако су ми говорили очевидци. Постоје њихове фотографије. Често их штампају есфигменци у својим књигама. Ово су једини нетрулежни на Светој Гори. Отуда на Светој Гори ако би некога нашли нетрулежног служили би му поновно опело и поново би га сахранили сматравши га под неким проклетством. Мошти светитељске на Светој Гори су у облику костију, немају ткиво. Изузев главе св. Јована Златоустог на кој стоји нетрулежно уво на које му је шапутао св. ап. Павле.

Када из Лавре дођоше у Ивирон они рекоше монасима да им се поклоне, да исповедају веру као што је они исповедају и да саслужују са њима у манастирском храму. Братија не само да не прихвати овакву унију него их још и разобличи за њихово отпадништво. Разјарени Латини натераше монахе да уђу у лађу и онда избушивши дно лађе, отиснуше је на пучину. Млађу Иверску братију, натоварише на своје лађе, па растргнувши са њих монашке ризе одвезоше их у Рим и тамо их продадоше неком Јеврејину у робље.

Одатле се упутише у Ватопед, али тамо нађоше само пар изнемоглих стараца. Они их запиташе где су игуман и братија, а ови их упутише у оближњу јаругу где се барија налажаше. И нашавши их, Латини им понудише да исповеде римску веру и да буду једномишљеници. Но један од братије узвикну "ми служимо Христу, а не Антихристу", на то Латини запиташе "зар и ми не служимо Христу, еда ли смо ми антихристи". А исповедник Божији повика "свако ко се противи Христовом Еванђељу, антихрист је и његовом силом ви дејствујете. Какву заједницу светлост може имати са тамом". Разјарени духоборци обесише све монахе ту где их и затекоше. Отуда, ово место до данас носи име Фурковуни - Гора вешања.

У близини Зографа налази се једна келија у којој се тада подвизавао неки старац. Старац је сваког дана испред иконе Пресвете Богородице читао акатист. Тог дана кад су Латини кренули на Зограф, Пресвета проговори за време акатиста и рече старцу да пожури и извести игумана Тому да ако он и братија нису спремни на мучеништво, нека одмах крену из манастира у шуму да се сакрију. Старац запита Пресвету "а како да тебе оставим Валдичице, кад те никада нисам напуштао у своме животу", но Богородица рекавши му да се не брине за њу пожури га ка игуману. Старац потрча одмах ка манастиру и кад приђе капији, он угледа на капији своју икону Пресвете Богородице. И тако старац извести игумана Тому о свему што га је известила Пречиста. Када игуман то саопшти братији, неки од братије одоше у шуму да се склоне, а оста 26 људи, и то 22 монаха, са игуманом својим, и 4 световњака, који бејаху радници манастирски.

Сви се ови затворише у манастирски  пирг, а игуман држаше на прсима икону Пресвете Богородице која сама дође из старчеве келије. Када Латини дођоше, почеше да дозивају игумана и његову братију да изађу и да прихвате унију. Свети Тома им рече:"Идите од нас ви који чините безакоње, зато што Апостол каже: "Ако вам и анђео с неба проповеда Јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде" (Гал.1, 8 ) Каквог другог учитеља ви хоћете? Другог учитеља хоће само они који очито лудују." Тада, разјарени Латини запалише кулу. Докле кула гораше они певаху акатист Пресветој Богородици. Када завршише акатист зачу се глас са неба "Радујте се и веселите се, јер је велика ваша плата на небесима". Када ово чуше настаде паника међу мучитељима, али се не покајаше већ наставише са својим злоделима. Тако мученици зографски предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1282. године. 

У манастиру Зографу, у малој црквици која се налази одмах поред саборне, у којој се служи обичним данима, и данас се чува ова чудотворна икона Пресвете Богородице.

Имена преподобномученика Зографских: Игуман Тома, монаси: Варсануфије, Кирил, Михеј, Симон, Иларион, Јаков, Јов, Кипријан, Сава, Јаков, Мартинијан, Козма, Сергије, Мина, Јоасаф, Јоаникије, Павле, Антоније, Јевтимије, Доментијан, Партеније и још 4 мирјанина. Њихов спомен у Светој Гори врши се данас и у прву недељу по Недељи Свих Светих.

После Зографа, Латини се упутише у Кареју.

Дошавши у Кареју када и Прот одби унију, они га најпре обесише, а затим му и главу одсекоше. Заједно са Протом посекоше главе и другим исповедницима из Кареје. И дан данас, са десне стране улаза у Протатски храм се налази камен на коме посекоше ове свете главе. На том камену, где се проли чесна крв, стоји неугасиво кандило. Ко год је био у Протату видео га је.

Из Кареје, упутише се силници у манастир Ксиропотам. Тамошњи монаси, чувши за сва злодела силника, уплашише се јеретика-убица, и примише део опљачканог блага светогорског на поклон од латинских пљачкаша и убица. Затим почеше да служе службу, и кад произнеше молитву:" За нашег архиепископа римског и благочестивог ", Господ посла страшан земљотрес, који на месту поби многе Латине и разори храм и зграде обитељи. Видевши то, јеретици се уплашише и побегоше, а ксиропотамски монаси покајнички вапијаху и плакаху. Молећи Бога да им опрости, они лутаху по Светој Гори као птице без гнезда. Тада у Ксиропотаму престаде и чудо од једне биљке која је расла у подножју Светог Престола у храму Светих Четрдесет Мученика, доносећи четрдесет лековитих плодова, који исцељиваху сваку немоћ и слабост код људи који су их са вером узимали.

Исте године у децембру сконча и нечестиви цар Михаило, против кога, a y заштиту Православља, беше се дигао краљ Милутин.